Блог

Актуелности

Железничка станица Bеоград - центар биће, према плану, отворена 27. јануара 2016. године.Постављене су нове шине, али и најсавременије камере, разглас, светла, дисплеји...

Још само десет одсто уговорених радова дели неимаре на Прокопу од пресецања црвене врпце предвиђене за 27. јануар 2016! После тачно годину дана, извођачи могу да буду поносни што напредују без кашњења и што су у складу са планираном динамиком радове довели до завршнице. Уговорени рок за одлазак са градилишта је 26. јануар, а отварање је планирано 24 сата касније, на Светог Саву.

 

Посла је на железничкој станици Београд - центар у протеклих дванаест месеци било напретек, јер је пројекат реконструкције обухватио радове на колосецима, сигнално- сигурносном систему, перонима и потходницима, али и грађевинско-занатске радове.

- У овој фази треба да буду завршени сви радови испод "плоче на коти 105" којим се обезбеђују услови за саобраћај возова, као и пријем и отпрему путника - објашњавају у предузећу "Београдчвор". - До сада, обим реализације посла износи око 90 одсто од уговореног обима радова.

Завршена је реконструкција станичних колосека са којом је упоредо урађена и контактна мрежа за електронапајање, као и постављање стубних трафостаница за напајање разних уређаја са контактне мреже. А кад саобраћај крене, композиције ће се протезати на осам колосека.

Сигнално-сигурносни систем, који је од кључног значаја за управљање железничким саобраћајем, нарочито на подручју станице, потпуно је обновљен. Замењена је комплетна опрема и каблови постојећег система са релејним уређајем савременим системом са електронском поставницом. И пратећа унутрашња опрема, поставне справе на скретницама, светлосни сигнали и други уређаји су повезани и већ су у току функционалне пробе система које ће трајати до средине децембра.

На перонима разглас, камере, дисплеји, све светли, сигнализира, обавештава. Молери су спустили четке и ваљке, керамичари у потходнику још уклапају плочице. И сат је окачен о плафон и већ мери време до истека рока за завршетак реконструкције.

Радове на овом капиталном објекту изводи члан Грађевинске коморе Србије - компанија ”Енергопројект” АД.

Извор: Новости

Новим законом о озакоњењу (дривље градње), држава је инвеститорима који су нелегално подизали зграде Опростила Милионе евра дуга и омогућила екстрапрофит.

Горан Родић, председник "Грађевинске коморе Србије", каже да су овакве одредбе закона, инвеститорима, који су градили у Београду а који нису плаћали таксу за уређење грађевинског земљишта и за велики број прикључака, уштедели између 500 и 600 евра по квадратном метру.

- Оштећени су они који су легално градили. То није исправно, или једном мора да се пресече и да се уведе ред у ову област и да се легализација заврши - каже Родић.

Члан 34 новог закона предвиђа да ће легализацију зграде плати инвеститор, међутим, уколико он није познат или доступан, легализацију ће платити купци станова!

И председник Томислав Николић, који је потписао закон, признао је у отвореном писму да има извесних дилема у вези са уставношћу овог закона и изразио наду да ће Уставни суд утврдити да ли су овим законом извршене повреде Устава.

 

Градска комунална предузећа муку муче са стручним кадровима, а клупе у грађевинској школи полупразне. Свршени студенти долазе да се преквалификују и оду у иностранство.

Нови прописи о легализацији објеката, Закон о озакоњењу, ступили су на снагу и, како најављују представници београдске власти, већ ове недеље кренуће и примена у пракси. Циљ је да се за што краће време озакони што више бесправних објеката, по што нижим ценама, како би се коначно знало шта је чије у Србије. Овим законским решењем, које је пружило шансу свима, како су рекли у Министарству грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, подвлачи се црта и нових шанси и рокова – неће бити. Предмет озакоњења су сва здања за која су поднети захтеви за легализацију до 1. фебруара 2014. године. Али и објекти за које није поднет захтев за легализацију по важећим прописима, а изграђени су до јула ове године – када је завршено сателитско снимање Србије. Свима који сада почну да граде на дивље, како би искористили време до примене новог закона, ти објекти неће бити легализовани, а стање ће бити проверено на терену ортофото снимцима. Грађани су поставоли велики број питања о легализацији. На нека од њих одговорили су нам у Министарству, грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре. 

О блогу

Donec volutpat nibh sit amet libero ornare non laoreet arcu luctus. Donec id arcu quis mauris euismod placerat sit amet ut metus. Sed imperdiet fringilla sem eget euismod. P

Привредна комора Грађевинске индустрије Србије

   Булевар Пеке Дапчевића бб
        (Кумодрашка 257)
       11000 Београд, Србија

   +381 (11) 2472 819

   komora@gradjevinskakomora.rs

×

Привредна Комора Грађевинске Индустрије Србије као институција која се бави сталним промовисањем потенцијала  и артикулацијом аутентичних интереса Грађевинске привреде Србије, формира базу података привредних друштава чија је претежна делатност везана  за реализацији грађевинских пројеката и с тим у вези упућује:

 

 Ј А В Н И  П О З И В

 

свим привредним друштвима, извођачима грађевинских, занатско - завршних, инсталатерских,  радова везаних за опремање објеката као и произвођаче грађевинских материјала, која су заинтересована за заједнички наступ на домаћем и ИНО тржишту, да своје податке доставе ПКГИС и то:

 

  • назив и адресу привредног друштва

  • матични број,

  • ПИБ,

  • делатност,

  • власничку  структуру,

  • број и структуру запослених,

  • референц  листу,

  • листу опреме,

  • e-пошту и контакт телефон.

 

Тражене податке доставити на адресу:

Привредна комора грађевинске индустрије Србије,
Кумодрашка 257, 11 000 Београд

или на е-пошту: komora@gradjevinskakomora.rs