Блог

Актуелности

Потпредседник Боливије Алваро Гарциа Линер понудио је Србији отворити канцеларију у Ла Пазу како би постала веза између српских предузећа која се баве пословима у овој земљи, као и између власти Србије и Боливије.

Заменик председника Боливије, познатог левичара Ева Моралес, током недавне посете Београду, понудила је велику суму новца за долазак српских компанија на боливијско тржиште, док је разговарајући са шефом српске дипломатије Ивица Дачић у разговору за данашњу "Политику" Жану Петковић Куљача де Родригес, почасни конзул Србије у овој земљи који је присуствовао разговору два званичника.

Потпредседник је понудио пуно новца  тако рећи цео свој буџет за следећу годину, али је управо затражио да се отвори канцеларија у Ла Пазу што пре. Боливији су потребне компаније да граде хидроелектране, болнице у приградским подручјима, путеве, мостове.Он је отворен  за сарадњу, јер су наше две земље билатерално дуго година помажу, а Боливија има недвосмислен став о питању Косова ", рекао је конзул Србије.

Како истиче, Линер је први високи званичник који је дошао у Србију 1960. године, док је Коча Поповић, последњи значајан политичар из Београда у Боливији,

 Потпредседнику Боливије многи западни бизнисмени долазе на ноге, јер ова земља има злато, сребро, руде, а недавно су били представници 18 њемачких фирми, а сада долази код нас и каже:" Желим да вам дам ово зато што сте социјалиста. Отишао сам у школу и сањао да долазим у Београд, ти си био идеал марксизма ", рекао је конзул Србије.

Она је истакла да Боливија има највеће резерве ретких метала, као и да је потписала уговоре о продаји гаса у региону, тако да постоје ињекције страног капитала.

У Боливију  данас долази много људи поготово из Кине р рекла је Жана де Родригес.

 

Извор Тањуг 

За трећину више непријављених радника ангажовано је у српском фирмама у прва три месеца 2017. године у односу на исти период лане, док је њихов број неколико пута већи него што су их инспектори пребројали пре две године. Подаци говоре да, и поред великих акција надлежних, газде у нашој земљи и даље практикују нелегалан рад, без поштовања основних права радника. О томе сведочи и све већи број надзора. Статистика Инспектората за рад показује да су они од почетка године имали укупно 12.419 инспекцијских надзора, и тада су затекли 6.307 особа на фактичком раду, што је за 32 одсто више него у прва три месеца 2016. године, када их је било 4.793 у раду на црно, док их је у 2015. било свега 2.034.

Највећи број нелегалних радника инспекција рада затиче у великим градовима - Београду, Новом Саду, Нишу, Крагујевцу, у којима је највећа привредна активност и највише оних који се баве трговином, услугама смештаја и исхране, односно где се изводе грађевински радови на изградњи великих објеката - каже Бојан Јоцић, директор Инспектората за рад.

Примера ради, приликом дводневних појачаних инспекцијских надзора које су инспектори рада у марту 2017. године имали на 373 градилишта у Србији, затечено је 612 радника са којима послодавци нису закључили уговоре о раду. Најекстремнији примери рада у сивој зони приликом наведених контрола утврђени су у Владичином Хану, где је код једног послодавца све 16 радника било без папира, а затим у Београду, на Врачару, где су сви затечени, њих 12, били непријављени. Код 4 нишка послодавца укупно 34 радника није имало папире. На црно су радили и сви затечени радници код два послодавца у Новој Пазови: код једног 11, а код другог осморо људи.

Наш саговорник наглашава да је приликом надзора код 760 послодаваца током марта у грађевинарству, трговини, угоститељству, услугама, производњи хлеба, пецива и колача, одржавању и поправци моторних возила, од 2.202 радника готово трећина радила на црно, док је скоро половина послодаваца запошљавала без папира.

Најдрастичнији примери утврђени су у Шапцу, где је код једног послодавца од 17 затечених радника чак њих 16 радило на црно, затим у Чоки, где је од 15 запослених само један имао папире, па у Новом Пазару, где је од 15 радника 13 радило нелегално - каже Јоцић. - У Београду је 1 послодавац од 10 запослених пријављено само 1. Слично је било и у Сомбору, Сјеници, Инђији, Крагујевцу ...

Јоцић објашњава да је уочено да поједини послодавци код којих су инспектори рада проналазили нелегалне раднике, после извесног времена од надзора поново ангажују људе да раде на црно, а понеки су чак и одјављивао запослене са евиденције Фонда ПИО и поново их запошљавали нелегално. Ипак, дешавало се да су после надзора послодавци потписали уговоре са 5.868 нових радника који су претходно радили на црно, односно са 57 одсто више него прошле године. - Два пута током 2016. године, у јулу и септембру, имали смо ванредне контроле у таквим фирмама - каже Јоцић. - У поновљеним надзорима било је 83 одсто мање особа у сивој зони него раније.

 

Извор Новости 

Електропривреда Србије планира обнову 7 малих хидроелектрана које ће се финансирати средствима из кредита Европске банке за обнову и развој (ЕБРД) за Програм обнове 15 МХЕ.

Тендер за извођаче је у току, а предвиђени су радови на МХЕ Рашка Нови Пазар, МХЕ Радаљска Бања Мали Зворник, МХЕ Сељашница Пријепоље, МХЕ Кратовско Река Прибој, МХЕ Под Градом, Ужице, МХЕ Турица Ужице и МХЕ Моравица Ивањица.

Они ће обухватити рушење и / или демонтажу делова постојећих објеката, извођење земљаних радова, бетонске и радове на арматури, зидарске и изолационе радове, металне и алуминијумске конструкције, радове на фасади, фарбање и сушење, те инсталацију система за водоснабдевање и канализацију, укључујући набавку цевовода.

 

Очекивано трајање радова је 40 недеља, док је рок за достављање понуда 30. март 2017. година

 

Извор-еKапија

За годину дана од почетка рада система за издавање електронских грађевинских дозвола примљено је 63.336 захтева, а позитивно је решено њих 69%, саопштила је Агенција за привредне регистре (АПР).

Од укупног броја примљених захтева, 59.946 или 95% је већ окончано. Преко ове платформе тренутно се спроводи 27 процедура и поступака у вези са издавањем електронских грађевинских дозвола, а захтеве обрађује 7.200 одговорних лица у оквиру 1.200 институција у чијој је надлежности издавање различитих врста одобрења и дозвола из области грађевинарства, наводи АПР.

 С обзиром на то да је од укупног броја обрађених захтева чак 69% (41.518) решено позитивно, може се закључити да је систем за издавање електронских грађевинских дозвола у потпуности заживео, како од стране државних органа и институција које су, без већих проблема, прешле са начина рада у папиру на рад у заокруженом информационом систему, тако и од стране корисника који су са успехом, за годину дана, савладали све техничке изазове и прешли на електронско спровођење процедура и достављање докумената искључиво у електронском облику - наведено је у саопштењу.

Централну евиденцију обједињених процедура издавања електронских грађевинских дозвола води Агенција за привредне регистре, преко информационог система, а у координацији са ресорним Министарством грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре.

О блогу

Donec volutpat nibh sit amet libero ornare non laoreet arcu luctus. Donec id arcu quis mauris euismod placerat sit amet ut metus. Sed imperdiet fringilla sem eget euismod. P

Привредна комора Грађевинске индустрије Србије

   Булевар Пеке Дапчевића бб
        (Кумодрашка 257)
       11000 Београд, Србија

   +381 (11) 2472 819

   komora@gradjevinskakomora.rs

×

Привредна Комора Грађевинске Индустрије Србије као институција која се бави сталним промовисањем потенцијала  и артикулацијом аутентичних интереса Грађевинске привреде Србије, формира базу података привредних друштава чија је претежна делатност везана  за реализацији грађевинских пројеката и с тим у вези упућује:

 

 Ј А В Н И  П О З И В

 

свим привредним друштвима, извођачима грађевинских, занатско - завршних, инсталатерских,  радова везаних за опремање објеката као и произвођаче грађевинских материјала, која су заинтересована за заједнички наступ на домаћем и ИНО тржишту, да своје податке доставе ПКГИС и то:

 

  • назив и адресу привредног друштва

  • матични број,

  • ПИБ,

  • делатност,

  • власничку  структуру,

  • број и структуру запослених,

  • референц  листу,

  • листу опреме,

  • e-пошту и контакт телефон.

 

Тражене податке доставити на адресу:

Привредна комора грађевинске индустрије Србије,
Кумодрашка 257, 11 000 Београд

или на е-пошту: komora@gradjevinskakomora.rs