Блог

Актуелности

Припремни радови на изградњи пројекта "Београд на води", према речима градоначелника Синише Малог, ове године биће ужурбани. А новина је да ће се поред већ најављених грађевина, од јесени зидати још два стамбена солитера.

Велика "жит" дизалица за робни транспорт биће уклоњена до јуна. А управо то је предуслов да се ослободи простор за још две стамбене куле. Њихова изградња почела би на јесен ове године, за Студио Б најавио је Синиша Мали.

Како "Новости" сазнају, према плану, на овом делу земљишта зидаће се објекти од преко 60 метера. И према усвојеном плану, они ће бити намењени за становање.

Колико већ данас почиње испитивање терена на локацији где ће се налазити висока кула. Стручњаци посебним инструментима проверавају да ли у земљишту има заосталих бомби. Потом, почиње постављање шипова и земљани радови.

Поред тога за екстралуксузни хотел "В" завршава се пројекат. Грађевинске машине почеће да копају темеље у мају или јуну. До тада ће се знати и када ће бити готов пројекат за велики тржни центар, који ће бити највећи у овом делу Европе.

Иако је било најављено да ће се "Ластина" станица изместити у марту, овај посао обавиће се до јуна. Аутобуси ће од средине лета полазити из Блока 42. Инвеститор треба да одлучи да ли ће се на простору данашњег терминуса налазити објекти пословне намене или ће то бити стамбене зграде. По плану, може и једно и друго.

Као што је и раније најављено, сви грађевински послови поверени су домаћим фирмама. Неимари на прве две куле биће оперативци "Енегропројекта".

 

извор-Новости 

Легализација зграде по новом закону о озакоњењу плаћа инвеститор, али у ситуацијама када се више не зна ни ко је он или га је немогуће пронаћи, станари ће моћи сами да легализују своје некретнине. У Министарству грађевине, саобраћаја и инфраструктуре истичу да озакоњење није питање избора, већ да је оно по новим прописима - обавеза власника објеката.

Ако је инвеститор познат и доступан његова је обавеза да обави и плати озакоњење, а, према овом закону, више се не препушта инвеститору на вољу одлука да ли жели или не жели да озакони ту непокретност већ то ради држава - објашњавају у Министарству. - Ако је инвеститор недоступан или непознат, законом је предвиђено да се прво озакони зграда, а тек потом њени посебни делови, односно станови или локали. За озакоњење стамбене зграде, у том случају, не плаћа се такса већ се пре издавања сваког појединачног решења за посебни део зграде утврђује и плаћа такса зависно од намене и површине тог посебног дела.

У нелегализованим зградама које су одавно изграђене, често се дешава да инвеститор више не постоји као правно лице. У тим случајевима нови закон омогућава сваком станару да посебно озакони свој стан, без сагласности других станара и без обзира на то што зграда није легализована.

Осим плаћања таксе од 5.000 динара за некретнину до 100 квадратних метара, потребан му је и извештај о затеченом стању, који кошта 1,5-2 евра по квадрату.

У пројектним бироима који издају ове извештаје кажу да у пракси не тече баш све глатко. А највећи проблем је - плаћање. Јасно је ко треба да плати таксу и који је износ, али није прецизно регулисано ко треба да издвоји новац за архитекте.

 Људи хоће да озаконе свој стан, а надлежни им траже основу целе зграде. Потребно је урадити основу, пресеке и фасаду, а то неко мора да плати -објашњавају у једном пројектном бироу. - Проблем је и што неки људи једноставно нису у стану, јер су се одселили, неки неће да нам отворе врата и не занима их уопште легализација. Имали смо неколико случајева до сада и урадили смо извештај за појединачне станове, али још нису стигла решења. Очекујемо наредних дана да видимо да ли ће то бити у реду.

 Нелегална већи порез

 Власници бесправних станова који не буду хтели да их легализују по новом Закону о озакоњењу, а није их могуће срушити, плаћаће већи порез на имовину. Како најављују у Министарству грађевине, они неће моћи да их продају нити ће такви станови моћи да се наследе или поклањају. Решења о њиховом статусу ће инспектори проследити Пореској управи и Републичком геодетском заводу.

 

 

 извор-Новости 

Према броју дозвола издатих у новембру 2015, пријављена је изградња 1076 станова с просечном површином 68,7м². Према издатим дозволама, број станова већи је за 182,4% него у новембру 2014. Од укупног броја станова у новим стамбеним зградама, 13,9% станова биће грађено у зградама с једним станом, с просечном површином 121,2м², а 82, 6% станова биће грађено у зградама с три стана и више станова, и њихова просечна површина биће знатно мања и износиће 57,3м².У новембру 2015. издато је 928 грађевинских дозвола, што је за 45,2% више него у новембру претходне године . Индекс предвиђене вредности радова у новембру 2015. већи је за 278,9% у односу на новембар 2014.

Посматрано према врсти грађевина, у новембру 2015. издато је 75,6% дозвола за зграде и 24,4% за остале грађевине. Ако се посматрају само зграде, 64,1% односи се на стамбене и 35,9% на нестамбене зграде, док се код осталих грађевина највећи део односи на цевоводе, комуникационе и електричне водове (60,6%).

Предвиђена вредност радова новоградње у новембру 2015. износи 86,4% од укупно предвиђене вредности радова. Највећа грађевинска активност, посматрано према областима, забележена је у Браничевској области, 45,5% од предвиђене вредности новоградње. Следе Београдска област, 12,9%, Рашка област, 12,6%, и Сремска област, 6,1%, док се учешћа осталих области крећу од 0,1% до 3,3%

 

Извор-Републички завод за статистику

Закон о озакоњењу усвојен пре месец и по дана, за надлежне је једноставан и јефтин, кажу, у брзој процедури требало би да се легализује милион и по објеката. Кроз обуке надлежних комисија које иду по терену, у појединим градовима покушавају да смање трошкове грађанима озакоњења.Док чекају грађевинске инспекторе и решење о рушењу, које им је неопходно да би легализовали објекат, власници станова и кућа на шалтерима надлежних служби информишу се о томе како да озаконе бесправну градњу.

Да би се нелегалан објекат легализовао, инвеститори и грађани морају да имају решену имовину, елаборат геодетских радова са тренутним стањем, пројектну документацију и, у зависности од квадратуре, плаћену таксу од три хиљаде до три милиона динара. У ариљском крају геодете кажу да су цене много ниже у мањим местима.

 

"Ми се као приватне геодетске организације трудимо да на местима где власник има више објеката за снимање да колико можемо умањимо цене", тврди Бранко Бошковић из "Геопројеката" у Ариљу.

 

У престоници геодетски снимак за кућу од 100 квадратних метара кошта 12 хиљада динара.

 

"Појединачно када се раде станови у зградама не би требало да пређе цену израде геодетског елабората и геодетски снимак преко, да кажем, 20 хиљада динара. Што се тиче извештаја о затеченом стању, тј. Једне мање верзије пројекта креће се од два евра па навише по бруто квадратном метру ", истиче Слободан Савовић из Агенције за геодетске услуге.

 

Примера ради, уколико је инвеститор непознат, власници станова у нелегалној згради, да би је озаконили, морају сами да ангажују архитекту. За објекат од 800 квадратних метара за израду пројектне документацију треба да издвоје 1.600 евра.

 

Кроз обуке надлежних комисија које иду по терену, у појединим градовима покушавају да смање трошкове грађанима озакоњења.

 

"Када геометар долази у једну улицу да се тај један геометар ангажује за више кућа, јер онда значајно пада цифра евидентирања, а не да сваки власник зове појединачно данас 1 геодета, а сутра други другог и то много повећава трошкове", објашњава Звонко Ковачевић, начелник Одељења за урбанизам из Краљева.

 

Све је више и нелегалних зграда са такозваним безименим грађевинским дозволама, јер је градитељ нестао одмах по продаји станова. Стручњаци саветују да власници појединачно књиже станове, а да локалне самоуправе које су тим особама издавале дозволе, плате озакоњење зграде.

ИЗВОР

РТС

О блогу

Donec volutpat nibh sit amet libero ornare non laoreet arcu luctus. Donec id arcu quis mauris euismod placerat sit amet ut metus. Sed imperdiet fringilla sem eget euismod. P

Привредна комора Грађевинске индустрије Србије

   Булевар Пеке Дапчевића бб
        (Кумодрашка 257)
       11000 Београд, Србија

   +381 (11) 2472 819

   komora@gradjevinskakomora.rs

×

Привредна Комора Грађевинске Индустрије Србије као институција која се бави сталним промовисањем потенцијала  и артикулацијом аутентичних интереса Грађевинске привреде Србије, формира базу података привредних друштава чија је претежна делатност везана  за реализацији грађевинских пројеката и с тим у вези упућује:

 

 Ј А В Н И  П О З И В

 

свим привредним друштвима, извођачима грађевинских, занатско - завршних, инсталатерских,  радова везаних за опремање објеката као и произвођаче грађевинских материјала, која су заинтересована за заједнички наступ на домаћем и ИНО тржишту, да своје податке доставе ПКГИС и то:

 

  • назив и адресу привредног друштва

  • матични број,

  • ПИБ,

  • делатност,

  • власничку  структуру,

  • број и структуру запослених,

  • референц  листу,

  • листу опреме,

  • e-пошту и контакт телефон.

 

Тражене податке доставити на адресу:

Привредна комора грађевинске индустрије Србије,
Кумодрашка 257, 11 000 Београд

или на е-пошту: komora@gradjevinskakomora.rs