Блог

Актуелности

Према подацима који су прикупљени у IV  кварталу 2015. године, вредност изведених радова извођача из Републике Србије порасла је за 11,8% у односу на  IV  квартал 2014. године, посматрано у текућим ценама, док у сталним ценама тај раст износи 14,3 %.

Од укупне вредности радова изведених у  IV  кварталу 2015, вредност радова на територији Републике Србије износи 90,2%, а у иностранству 9,8%.

 

На територији Републике Србије у  IV  кварталу 2015. године, вредност изведених радова повећана је за 11,2% у текућим ценама, док је у сталним ценама вредност повећана за 13,7% у односу на  IV  квартал 2014. године.

 

Посматрано према регионима у Републици Србији, у Београдском региону изведено је 31% од укупне вредности радова на територији Републике Србије, затим следе Регион Шумадије и Западне Србије, 27%, Регион Војводине, 23% и Регион Јужне и Источне Србије, 19%.

 

 

Републички завод за статистику

Представници синдиката грађевинарства и послодаваца потписали су Посебни колективни уговор за грађевинарство и индустрију грађевинског материјала.

Уговор су потписали председник Синдиката радника грађевинарства Саша Торлаковић, председник Гранског синдиката грађевинарства и ИГМ-а "Независност" Саша Димитријевић и председник Удружења послодаваца у грани грађевинарства и ИГМ Веселин Ражнатовић.

Димитријевић је новинарима рекао да су тиме практично финализовани преговори који трају неколико месеци и да је то било веома важно будући да је ситуација у овој области доста сложена имајући у виду да су зараде мање од републичког просека, а честе су повреде на раду и пословање у сивој зони.

 

Овим колективним уговором желимо да поправимо оквире који би допринели побољшању статуса запослених у финансијском смислу и омогућимо заштиту и сигуран рад - рекао је Димитријевић. - Такође ће допринети томе да се боље уреди однос запослених и послодаваца.

 

Посебним колективним уговором дефинисано је да што се тиче надокнаде за топли оброк она буде 20 одсто од минималне зараде, а регрес је дефинисан у висини минималца.

То је како је казао, побољшање у односу на претходни грански уговор. Такође су уговором дефинисани и коефицијенти за одређене послове.

Осврћући се на то да у области ове индустрије ради између 60.000 и 70.000 запослених, може се очекивати пораст броја у грани обзиром на пројекте које влада планира, истакао је Димитријевић.

 

Председник Синдиката радника грађевинарства Саша Торлаковић рекао је да ће се коначно овим гранским уговором уредити односи између света рада и капитала имајући у виду да је замајац српске привреде увек било грађевинарство. Он је казао да синдикат очекује да ће се за нека предузећа омогућити посебан режим јер се баве веома значајним пројектима.

 Ово је велики дан за нашу грану и надам се да ће уговор добити и проширено дејство - рекао је Димитријевић.

Председник Удружења послодаваца у грани грађевинарства и ИГМ Веселин Ражнатовић казао да је важно што су уређени сви детаљи око минималца, а осигурани и регрес и топли оброк.

Он је казао да се нада ће се ова област вратити на стазе на којима је некад била. Како је навео Ражнатовић, неким предузецима се отвара и могућност извоза на тржиште Африке, што је веома важно.

 

Тањуг 

Припремни радови на изградњи пројекта "Београд на води", према речима градоначелника Синише Малог, ове године биће ужурбани. А новина је да ће се поред већ најављених грађевина, од јесени зидати још два стамбена солитера.

Велика "жит" дизалица за робни транспорт биће уклоњена до јуна. А управо то је предуслов да се ослободи простор за још две стамбене куле. Њихова изградња почела би на јесен ове године, за Студио Б најавио је Синиша Мали.

Како "Новости" сазнају, према плану, на овом делу земљишта зидаће се објекти од преко 60 метера. И према усвојеном плану, они ће бити намењени за становање.

Колико већ данас почиње испитивање терена на локацији где ће се налазити висока кула. Стручњаци посебним инструментима проверавају да ли у земљишту има заосталих бомби. Потом, почиње постављање шипова и земљани радови.

Поред тога за екстралуксузни хотел "В" завршава се пројекат. Грађевинске машине почеће да копају темеље у мају или јуну. До тада ће се знати и када ће бити готов пројекат за велики тржни центар, који ће бити највећи у овом делу Европе.

Иако је било најављено да ће се "Ластина" станица изместити у марту, овај посао обавиће се до јуна. Аутобуси ће од средине лета полазити из Блока 42. Инвеститор треба да одлучи да ли ће се на простору данашњег терминуса налазити објекти пословне намене или ће то бити стамбене зграде. По плану, може и једно и друго.

Као што је и раније најављено, сви грађевински послови поверени су домаћим фирмама. Неимари на прве две куле биће оперативци "Енегропројекта".

 

извор-Новости 

Легализација зграде по новом закону о озакоњењу плаћа инвеститор, али у ситуацијама када се више не зна ни ко је он или га је немогуће пронаћи, станари ће моћи сами да легализују своје некретнине. У Министарству грађевине, саобраћаја и инфраструктуре истичу да озакоњење није питање избора, већ да је оно по новим прописима - обавеза власника објеката.

Ако је инвеститор познат и доступан његова је обавеза да обави и плати озакоњење, а, према овом закону, више се не препушта инвеститору на вољу одлука да ли жели или не жели да озакони ту непокретност већ то ради држава - објашњавају у Министарству. - Ако је инвеститор недоступан или непознат, законом је предвиђено да се прво озакони зграда, а тек потом њени посебни делови, односно станови или локали. За озакоњење стамбене зграде, у том случају, не плаћа се такса већ се пре издавања сваког појединачног решења за посебни део зграде утврђује и плаћа такса зависно од намене и површине тог посебног дела.

У нелегализованим зградама које су одавно изграђене, често се дешава да инвеститор више не постоји као правно лице. У тим случајевима нови закон омогућава сваком станару да посебно озакони свој стан, без сагласности других станара и без обзира на то што зграда није легализована.

Осим плаћања таксе од 5.000 динара за некретнину до 100 квадратних метара, потребан му је и извештај о затеченом стању, који кошта 1,5-2 евра по квадрату.

У пројектним бироима који издају ове извештаје кажу да у пракси не тече баш све глатко. А највећи проблем је - плаћање. Јасно је ко треба да плати таксу и који је износ, али није прецизно регулисано ко треба да издвоји новац за архитекте.

 Људи хоће да озаконе свој стан, а надлежни им траже основу целе зграде. Потребно је урадити основу, пресеке и фасаду, а то неко мора да плати -објашњавају у једном пројектном бироу. - Проблем је и што неки људи једноставно нису у стану, јер су се одселили, неки неће да нам отворе врата и не занима их уопште легализација. Имали смо неколико случајева до сада и урадили смо извештај за појединачне станове, али још нису стигла решења. Очекујемо наредних дана да видимо да ли ће то бити у реду.

 Нелегална већи порез

 Власници бесправних станова који не буду хтели да их легализују по новом Закону о озакоњењу, а није их могуће срушити, плаћаће већи порез на имовину. Како најављују у Министарству грађевине, они неће моћи да их продају нити ће такви станови моћи да се наследе или поклањају. Решења о њиховом статусу ће инспектори проследити Пореској управи и Републичком геодетском заводу.

 

 

 извор-Новости 

О блогу

Donec volutpat nibh sit amet libero ornare non laoreet arcu luctus. Donec id arcu quis mauris euismod placerat sit amet ut metus. Sed imperdiet fringilla sem eget euismod. P

Привредна комора Грађевинске индустрије Србије

   Булевар Пеке Дапчевића бб
        (Кумодрашка 257)
       11000 Београд, Србија

   +381 (11) 2472 819

   komora@gradjevinskakomora.rs

×

Привредна Комора Грађевинске Индустрије Србије као институција која се бави сталним промовисањем потенцијала  и артикулацијом аутентичних интереса Грађевинске привреде Србије, формира базу података привредних друштава чија је претежна делатност везана  за реализацији грађевинских пројеката и с тим у вези упућује:

 

 Ј А В Н И  П О З И В

 

свим привредним друштвима, извођачима грађевинских, занатско - завршних, инсталатерских,  радова везаних за опремање објеката као и произвођаче грађевинских материјала, која су заинтересована за заједнички наступ на домаћем и ИНО тржишту, да своје податке доставе ПКГИС и то:

 

  • назив и адресу привредног друштва

  • матични број,

  • ПИБ,

  • делатност,

  • власничку  структуру,

  • број и структуру запослених,

  • референц  листу,

  • листу опреме,

  • e-пошту и контакт телефон.

 

Тражене податке доставити на адресу:

Привредна комора грађевинске индустрије Србије,
Кумодрашка 257, 11 000 Београд

или на е-пошту: komora@gradjevinskakomora.rs