Блог

Актуелности

Два најважнија планска документа су тема Скупштине Београда, а Фолић каже да су ти планови у припреми од 2009. године и да је циљ њиховог усвајања отварање врата за инвестиције у свим областима, завршетак инфраструктуре, али и посебан допринос односу према животној средини и томе да се Београд развија плански иу складу са највишим стандардима.

Иако су планови били пред усвајањем пре две године, ми смо изашли у сусрет захтеву великог броја грађана, инвеститора, али и министарства да се план још једном ревидира. У међувремену је дошло и до промене зоне заштите водоизворишта, чиме се отворила могућност за планску урбанизацију два велика градска подручја, Макишког поља и Борчански стране уз Пупинов мост, за које планирамо да покренемо израду детаљних планова убрзо након усвајања ГУП-а и ПГР-а - навео је Фолић.

 

План је још једном прошао контролу и институцију јавног увида, чиме се остварила додатна могућност да градјани и инвеститори изврше увид у планове и дају сугестије и примедбе. Пристигло је око 1.500 примедаба, а ми смо их кроз стручну контролу размотрили и уважили све што је било могуће, истакао је Фолић.

 

Према његовим речима, основна предност овог плана је што ће према њему моћи плански да се гради на око 50 одсто територије града, што до сада није био случај. За 25 процента територије планови су већ у изради, а за преостале делове треба да се донесу одлуке.

 

Веома је важно да се у периоду након усвајања новог ГУП-а и ПГР-а донесе низ нових одлука о изради планова детаљне регулације за она подручја за која то још није учињено, а преко јавног увида и комуникацијом са грађанима увидели смо да је за нека подручја то ургентно, као што су подручје уз трасу унутрашњег магистралног прстена, делови Мирјам уз трасу СМТ-а и Бајдине, део Кумодража и подручје око нове Кумодрашке, Ада Хуја, Макишка поље иу Сурчину зона аеродрома са околином, чиме ће се коначно дефинисати зона заштите - објаснио је Фолић.

Неки од већих планова који су у фази усвајања су, додао је главни урбаниста, и планови за Јајинце, Крњачу, Батајницу, савску и језерску терасу.

 Усвајањем ових планова у току ове године знатно ће се повећати планска покривеност градјевинског подручја. Комисија за планове заседа минимум два пута недељно, а у процедури стручне контроле и јавног увида ГУП-а и ПГР-а радило се готово свакодневно. Као резултат имамо да смо у непуне две године рада потпуно покренули усвајање планских докумената и упутили на скупштинско усвајање готово 100 планова детаљне регулације - каже Фолић.

 

У овој области, додао је, више не постоји уско грло јер смо дошли до тога да сви планови који су спремни за комисију излазе на прву следећу.

Наставићемо да радимо пуном снагом, а све добре идеје и иницијативе су добродошле и врата су увек отворена јер је данашња политика града и градоначелника да се, када је год то могуће, изадје у сусрет грађанима и инвеститорима јер је то важно за развој Београда и бољи живот његових грађана - закључио је Фолић.

 

 

Извор Тањуг 

Директор Грађевинске дирекциjе Србиjе (ГДС), Небоjша Шурлан наjавио jе  градњу новог насеља на простору касарне "Aлекса Дундић" у Земуну са више од 1.000 станова, а радови ће кренути краjем ове или почетком 2017. године.

 

Oн jе казао да jе ГДС у 2015. са Mинистарством одбране, а уз помоћ Mинистарства грађевинарства, саобраћаjа и инфраструктуре, склопила уговор о размени имовине.

 

"Насеље Aлекса Дундић имаће сигурно више од 100.000 квадратних метара односно више од 1.000 станова, али детаље ћемо знати када буду усвоjени потребни урбанистички планови", прецизирао jе Шурлан.

 

Oн jе рекао Танјугу да ће се, након искуства са продаjом станова на  сличном проjекту "Степа Степановић" на Вождовцу, више градити  мањи станови пошто су због платежних могућности грађана и наjтражениjи.

 

"Гледаћемо да цене тих станова буду до око 70.000 евра, да би рата износила између 200 и 250 евра по квадратном метру, по тренутним стопама задужења", навео jе Шурлан.

 

ГДС наставља успешну сарадњу са Mинистарством одбране коjа подразумева изградњу стамбених насеља на локациjама бивших касарни, а део тих станова jе намењен стамбеном збривањавању припадника воjске.

 

"Mи имамо станове коjи су воjсци потребни, па смо извршили замену по процени Пореске управе. Размена jе била процењена на 12,5 милиона евра", навео jе Шурлан додаjући да jе ГДС постала власник тог земљишта и да се већ припремаjу проjекти за насеље Aлекса Дундић.

 

Према његовим речима, разматраjу се урбанистички планови односно планови генералне регулациjе коjи би требало да буду усвоjени до фебруара или марта ове године.

 

"Oчекуjемо да би до лета то могло да се заврши и онда крећемо са проjектовањем тако да почетак радова очекуjем краjем ове или почетком 2017. године", казао jе Шурлан.

 

Oн jе додао да ће се у 2016. градити и две зграде у насељу "Иван  Рибар" на Новом Београду.

 

"Проjектна документациjа и идеjни проjекат су достављени државноj Ревизионоj комисиjи и добили смо зелено светло. Настављено jе  проjектовање и очекуjемо да главни проjекти буду завршени у фебруару,  у марту прибављамо дозволу и очекуjемо почетак радова", навео jе Шурлан.

 

Рок за заврштак jе годину дана тако да у ГДС очекуjу да ти станови буду усељиви почетком следеће године.

 

ГДС намерава да око 50 станова искористи за решавање хемиjски контаминираних зграда - тзв. смрдљивих зграда, док ће се осталих 150 станова наћи на тржишту и то ће углавном бити мањи станови, jеднособни, двособни и трособни рекао jе Шурлан.

 

Дирекциjа jе, истиче  он, опредељена за проjекте станоградње и у претходних 15 година jе саграђено око милион квадратних метара  стамбеног простора.

 

Oн jе навео да jе, према подацима Удружења банака Србиjе, у последње четири године уговорено само 16.000 стамбених кредита, што jе релативно мали броj ако се узме у обзир да jе од 2006. укупно  одобрено 101.000 стамбених кредита.

 

"Tо показуjе да jе смањена заинтересованост грађана за куповину станова и  њихових могућности да узму кредит. ГДС jе у том периоду направила добар резултат и у поседње четири године ми смо продали више од 4.000 станова, а наjвише на проjекту Степа Степановић и Иван Рибар у Београду", каже Шурлан.

 

Oн jе навео да jе наjинтресантниjа квадратура за купце била између 40 и 55 квадрата, тако да jе са ценом од 1.290 евра са ПДВ по квадрату њима било потребно између 50 и 70 хиљада евра.

 

"Наша процена jе да грађанин са просечним примањима може да се задужи у том опсегу и ако се узму у обзир камате коjе су тада важиле рате се су биле од 250 до 300 евра месечно, а пошто камате падаjу тренутно би износиле између 180 и 250 евра", рекао jе Шурлан.

 

У насељу Степа Степановић jе остало око 160 станова веће квадратуре, где jе цена квадрата у распону од 980 до 1.280 евра.

 

У продаjи jе тренутно и око двадесетак станова у насељу Др Иван Рибар по цени од 1.290 евра, као и двадесетак у насељу Сунчана страна у Новом Саду по цени од 830 евра по метру квадратном.

 

Tо су све станови веће квадратуре и ГДС jе омогућила три олакшице за њихову куповину.

 

Прва jе бескаматна позаjмица до 20 одсто вредности стана за обезбеђивање учешћа за кредит и део те позаjмице, до девет одсто, купац првог стана враћа након рефундациjе ПДВ-а, а преосталих 11 одсто на 10 година без камате.

 

Друга олакшица су попусти за већу квадратуру и трећа jе гратис гаражно место уз куповину трособног и четворособног стана у Степи.

Према подацима који су прикупљени у IV  кварталу 2015. године, вредност изведених радова извођача из Републике Србије порасла је за 11,8% у односу на  IV  квартал 2014. године, посматрано у текућим ценама, док у сталним ценама тај раст износи 14,3 %.

Од укупне вредности радова изведених у  IV  кварталу 2015, вредност радова на територији Републике Србије износи 90,2%, а у иностранству 9,8%.

 

На територији Републике Србије у  IV  кварталу 2015. године, вредност изведених радова повећана је за 11,2% у текућим ценама, док је у сталним ценама вредност повећана за 13,7% у односу на  IV  квартал 2014. године.

 

Посматрано према регионима у Републици Србији, у Београдском региону изведено је 31% од укупне вредности радова на територији Републике Србије, затим следе Регион Шумадије и Западне Србије, 27%, Регион Војводине, 23% и Регион Јужне и Источне Србије, 19%.

 

 

Републички завод за статистику

Представници синдиката грађевинарства и послодаваца потписали су Посебни колективни уговор за грађевинарство и индустрију грађевинског материјала.

Уговор су потписали председник Синдиката радника грађевинарства Саша Торлаковић, председник Гранског синдиката грађевинарства и ИГМ-а "Независност" Саша Димитријевић и председник Удружења послодаваца у грани грађевинарства и ИГМ Веселин Ражнатовић.

Димитријевић је новинарима рекао да су тиме практично финализовани преговори који трају неколико месеци и да је то било веома важно будући да је ситуација у овој области доста сложена имајући у виду да су зараде мање од републичког просека, а честе су повреде на раду и пословање у сивој зони.

 

Овим колективним уговором желимо да поправимо оквире који би допринели побољшању статуса запослених у финансијском смислу и омогућимо заштиту и сигуран рад - рекао је Димитријевић. - Такође ће допринети томе да се боље уреди однос запослених и послодаваца.

 

Посебним колективним уговором дефинисано је да што се тиче надокнаде за топли оброк она буде 20 одсто од минималне зараде, а регрес је дефинисан у висини минималца.

То је како је казао, побољшање у односу на претходни грански уговор. Такође су уговором дефинисани и коефицијенти за одређене послове.

Осврћући се на то да у области ове индустрије ради између 60.000 и 70.000 запослених, може се очекивати пораст броја у грани обзиром на пројекте које влада планира, истакао је Димитријевић.

 

Председник Синдиката радника грађевинарства Саша Торлаковић рекао је да ће се коначно овим гранским уговором уредити односи између света рада и капитала имајући у виду да је замајац српске привреде увек било грађевинарство. Он је казао да синдикат очекује да ће се за нека предузећа омогућити посебан режим јер се баве веома значајним пројектима.

 Ово је велики дан за нашу грану и надам се да ће уговор добити и проширено дејство - рекао је Димитријевић.

Председник Удружења послодаваца у грани грађевинарства и ИГМ Веселин Ражнатовић казао да је важно што су уређени сви детаљи око минималца, а осигурани и регрес и топли оброк.

Он је казао да се нада ће се ова област вратити на стазе на којима је некад била. Како је навео Ражнатовић, неким предузецима се отвара и могућност извоза на тржиште Африке, што је веома важно.

 

Тањуг 

О блогу

Donec volutpat nibh sit amet libero ornare non laoreet arcu luctus. Donec id arcu quis mauris euismod placerat sit amet ut metus. Sed imperdiet fringilla sem eget euismod. P

Привредна комора Грађевинске индустрије Србије

   Булевар Пеке Дапчевића бб
        (Кумодрашка 257)
       11000 Београд, Србија

   +381 (11) 2472 819

   komora@gradjevinskakomora.rs

×

Привредна Комора Грађевинске Индустрије Србије као институција која се бави сталним промовисањем потенцијала  и артикулацијом аутентичних интереса Грађевинске привреде Србије, формира базу података привредних друштава чија је претежна делатност везана  за реализацији грађевинских пројеката и с тим у вези упућује:

 

 Ј А В Н И  П О З И В

 

свим привредним друштвима, извођачима грађевинских, занатско - завршних, инсталатерских,  радова везаних за опремање објеката као и произвођаче грађевинских материјала, која су заинтересована за заједнички наступ на домаћем и ИНО тржишту, да своје податке доставе ПКГИС и то:

 

  • назив и адресу привредног друштва

  • матични број,

  • ПИБ,

  • делатност,

  • власничку  структуру,

  • број и структуру запослених,

  • референц  листу,

  • листу опреме,

  • e-пошту и контакт телефон.

 

Тражене податке доставити на адресу:

Привредна комора грађевинске индустрије Србије,
Кумодрашка 257, 11 000 Београд

или на е-пошту: komora@gradjevinskakomora.rs