Блог

Актуелности

Држава Србија ће покушати да наплати пенале од извођача, азербејџанске компаније Азвирт, за кашњење на изградњи ауто-пута од Љига до Прељине. Србија ће тражити наплату пенала, уколико надзорни орган каже да је то могуће.

 

Министарка саобраћаја Зорана Михајловић је изјавила да од Коридора Србије, као инвеститора радова на овој деоници Коридора 11, очекује да објасни зашто се касни. Рок је био 25. август, а први аутомобили неће проћи овом трасом бар још 40 дана.

Михајловићева је нагласила да је Министарство упозоравало инвеститора да морају да имају надзор над тако великим пројектима, али да је компанија која надгледа радове изабрана тек у фебруару.

Министарство је формирало техничко-финансијску групу, да видимо зашто је дошло до кашњења - рекла је министарка грађевине.

Ауто-пут је завршен 97 одсто и у току су финални радови, али оно што брине је проток информација, јер о потешкоћама на терену и евентуалном кашњењу нису обавештени Влада Србије, премијер и ресорно министарство. Није проблем ако на овако великим пројектима дође до мањих кашњења од месец, два, али у овом случају су проблем биле информације и извештаји од инвеститора који нису били тачни. Није у реду да као министарка на терену проверавам да ли ће радови бити завршени у року, да информације о кашњењу добијам од радника са градилишта, а не од одговорних - каже она.

У овом моменту проценат физичке реализације завршетка деонице Љиг - Прељина је 96 одсто. Сви тунели су пробијени. На деоници се налази и 66 мостовских конструкција. Сви мостови су завршени - тврде у Коридорима. - У току су радови на ЕЛЕКТРОМАШИНСКА инсталацијама у тунелима "Шарани", "Брђани" и "Голубац", а предстоји и санација косина, постављање звучних баријера и израда хоризонталне сигнализације, као и завршни слој асфалтирања - истичу.

 

Извор Б92

До почетка следеће недеље биће завршен списак свих објеката за рушење у Београду који су грађени супротно Закону о озакоњењу и Закону о планирању и изградњи, саопштено је јуче након састанка представника Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре и Града Београда. Како је саопштило Министарство, на састанку су учествовали државна секретарка тог министарства Александра Дамњановић, градоначелник Београда Синиша Мали и градски менаџер Горан Весић.

 

Договорили су се да учине све да зауставе нелегалну изградњу и да кривично одговорају сви који крше закон, укључујући и представнике општина и грађевинске инспекторе.

Саопштено је да је почела контрола свих, близу 10.000 објеката чије је озакоњење затражено од датума усвајања закона до данас.

 

- Ови објекти биће упоређени са сателитским снимком који је сада доступан и Граду Београду, како би се утврдило да ли су грађени после доношења закона. Ако се утврди кршење закона, против инвеститора, али и грађевинских инспектора и општинских службеника, биће покренути кривични поступци, јер је нелегална градња по ступању на снагу Закона о озакоњењу кривично дело - наводи се у саопштењу.

 

Министарство и Град Београд формираће заједничку Радну групу која ће надзирати и пратити рад свих институција надлежних за спроводјење Закона о озакоњењу и Закона о планирању и изградњи. Радна група ће свакодневно контролисати примену закона на терену и одмах реаговати на кршење закона.

 

- Свака градња без дозволе од дана усвајања Закона о озакоњењу, односно 26. новембра 2015. године, представља кривично дело. Такви објекти не могу бити предмет озакоњења, већ се за њих одмах доноси решење о рушењу и заказује извршење. Свако ко не поступа на овај начин чини кривично дело и за то ће одговорати - рекла је Дамњановић. Додала је да ће Министарство и Град Београд, заједно са Министарством унутрашњих послова и тужилаштвом, предузети све мере да се заустави нова бесправна градња и да се одговорни казне.

 

Извор Бета 

У европским земљама од грађевинских радника највише се тренутно траже монтажери скела, фасадери и инсталатери, кажу у "Грађевинској комори Србије" .- У Западној Европи је највећа потражња за специјализованим радницима: монтажерима скела, фасадери, мајсторима за под, инсталатерима машинских инсталација и електроинсталација , као и инсталација на енергетским блоковима у термоелектранама - рекао је "Тањугу" потпредседник "Грађевинске коморе Србије" Горан Родић.

 

Он наводи да је због грађевинске сезоне доста наших грађевинаца већ отишло у иностранство, где су боље плаћени и имају више посла. Према његовим речима, само европским землљи тренутно недостаје око 1,3 милиона занатлија разних грађевинских профила.

 

Све што је вредело у Србији је углавном већ и отишло. Рад у Немачку је организован преко деташмана, а у осталим европским земљама се иде готово полудивље, на туристичке визе и после три месеца се враћају - рекао је Родић.

 

Што се тиче традиционалних земаља у којима су присутни наши неимари - Русија, Казахстан, Азербејџан и Алжир, према његовим речима, тек треба да се започну доста велики послови.

 

 У Русији, према нашим проценама, има око 20.000 наших грађевинара. Тренутно нису упослени и прети опасност да се добар део њих врати у Србију. Питање је како ће бити организована градња великих објеката, а посебно стамбених, за Светско првенство фудбалу у Русији 2018. године - казао је Родић.

Он додаје да Руси траже организован наступ наших грађевинара за те пројекте.

Када је реч о Алжиру, где је раније била присутна "Хидротехника" која је правила насипе и бране, као и део водоводне инфраструктуре, биће реализовани пројекти градњу још три бране и тој земљи ће бити потребна грађевинска оператива.

Алжир је својевремено планирао скоро 300 милијарди долара инвестиција у стамбену изградњу и инфраструктурне објекте и њихова делегација је због тога била код нас - рекао је Родић и напоменуо да би наши радници могли тамо да раде само ако би наступ био организован уз помоћ државе.

 

Либија и Ирак тренутно нису попларни дестинације за грађевинаре, али ако се тамо среди ситуација биће реализовани велики послови.

 Наше фирме, попут "Енергопројекта", тренутно раде у Перуу, Катару и то велике послове, а имамо наше фирме које раде и у Екваторијалној Гвинеји, у Јужној Африци, Јордану где се, на пример, прави водовод - казао је Родић.

Он додаје да ће велики грађевински пројекти бити реализовани и у Тасманији, Малезији и Индонезији и сличним земљама.

Свуда се траже квалитетни мајстори и инжењери, за њих увек има посла - истиче потпредседник "Грађевинске коморе Србије". - У Србији, такође, недостаје квалитетна радна снага пошто је највећи део добрих радника ангажован на инфраструктурним пројектима и "Београду на води", или у мањем делу на приватним градилиштима.

 Има физичке и полуквалификоване радне снаге, али квалитетни мајстори недостају свуда. У Србији је тренутно, по нашим проценама, у нискоградњи ангажованих око 250 фирми, али ту углавном раде руковаоци машинама и полуквалификовани радна снага - рекао је саговорник "Тањуга".

Родић је упозорио да би Србији у наредном периоду, када се очекује почетак великих пројеката, могла да недостаје радна снага пошто је доста наших радника у иностранству.

 

 

Извор Тањуг

Грађевинске активности у Европској унији поново су смањене у марту, најснажније у последње две године, притиснуте оштрим падом активности у сектору нискоградње, показују подаци европског статистичког бироа.

Активности у грађевинском сектору ЕУ смањене су у марту 1,4 одсто на месечном нивоу, највише од маја 2014. У фебруару су према ревидираним подацима Еуростата пале за 0,6 одсто.На годишњем нивоу су активности у грађевинском сектору ЕУ у марту смањене за 1 , 4 одсто, што је њихов најснажнији пад од маја 2013. У фебруару су порасле за 3,0 одсто показују ревидирани подаци Еуростата.

Притом је сектор високоградње забележио стагнацију активности, након 4,0-постотног раста у фебруару. У нискоградњи пад је био знатно снажнији и износио је 7,5 одсто, У фебруару активности су смањене за 1,5 одсто.

Посустале су и активности у грађевинском сектору еврозоне, које су у марту пале за 0,5 одсто, након ревидираног 3,4-процентног скока у претходном месецу. Притом је високоградња забележила стагнацију, након 3,9-постотног скока у месецу раније. У сектору нискоградње активности су смањене за 2,9 одсто, након што су у фебруару увећане за 0,9 посто.

Међу земљама чијим је подацима европски статистички биро располагао највише су у марту на годишњем нивоу смањене активности у грађевинском сектору Словеније, за 36,7 одсто. Следи Мађарска са падом активности за 33,9 одсто, па Пољска где су се смањиле за 14,9 одсто.

Виши ниво грађевинских активности у односу на исти период прошле године забележиле су Шведска за 16,4 одсто, Холандија за 6,3 одсто, Немачка за један одсто и Шпанија за 0,4 одсто.

 

 

Извор СЕЕбиз

О блогу

Donec volutpat nibh sit amet libero ornare non laoreet arcu luctus. Donec id arcu quis mauris euismod placerat sit amet ut metus. Sed imperdiet fringilla sem eget euismod. P

Привредна комора Грађевинске индустрије Србије

   Булевар Пеке Дапчевића бб
        (Кумодрашка 257)
       11000 Београд, Србија

   +381 (11) 2472 819

   komora@gradjevinskakomora.rs

×

Привредна Комора Грађевинске Индустрије Србије као институција која се бави сталним промовисањем потенцијала  и артикулацијом аутентичних интереса Грађевинске привреде Србије, формира базу података привредних друштава чија је претежна делатност везана  за реализацији грађевинских пројеката и с тим у вези упућује:

 

 Ј А В Н И  П О З И В

 

свим привредним друштвима, извођачима грађевинских, занатско - завршних, инсталатерских,  радова везаних за опремање објеката као и произвођаче грађевинских материјала, која су заинтересована за заједнички наступ на домаћем и ИНО тржишту, да своје податке доставе ПКГИС и то:

 

  • назив и адресу привредног друштва

  • матични број,

  • ПИБ,

  • делатност,

  • власничку  структуру,

  • број и структуру запослених,

  • референц  листу,

  • листу опреме,

  • e-пошту и контакт телефон.

 

Тражене податке доставити на адресу:

Привредна комора грађевинске индустрије Србије,
Кумодрашка 257, 11 000 Београд

или на е-пошту: komora@gradjevinskakomora.rs