slideshow

Блог

Актуелности

У четвртак 17.12.2015. године у просторијама наше чланице "Енергопројект" АД одржана је пета редовна скупштина ПКГИС на којој су чаланови скупштине, у складу са предлогом Управног одбора Коморе, усвојили извештај о раду Коморе за 2015. годину, програм рада и финансијски план Коморе за 2016. годину.

Донете су и одлуке о изменама и допунама Статута Коморе, о висини чланарине за 2016. годину.као и одлука о верификацији одлуке Управног одбора Коморе којом је за в.д. директора Коморе изабран Горан Родић, дипл.инж.грађ.

Све одлуке донете на скупштини Коморе биће објављене на сајту Коморе.

Извор: Радомир Планинчић

На јужном крају Коридора 10, најзначајније путне саобраћајнице, где се назире крај радова. Уз асфалтирање ауто-пута, радницима остало још пробијање два тунела и окончање изградње 41 моста.

Следећа летња сезона могла би бити последња у којој ће туристи који летују у Грчкој, уместо вијугавим путем кроз Грделичку клисуру, до грчке обале стизати ауто-путем. До марта 2017. требало би да буде потпуно завршен Коридор 10. Да би на целом путу ка Македонији саобраћај кренуо у шест трака, потребно је да се заврши асфалтирање још 39,9 километара ауто-пута, да се пробију два тунела и оконча изградња 41 моста.

 

Наша екипа је са инжењерима "Коридора Србије" обишла деоницу од Грабовнице до Левосоја и уверила се да се коначно назире крај овог великог посла. На почетку јужног крака ангажована је грчка компанија "Терна", а планирано је да се радови окончају средином следеће године.

- Пут дужине 5,6 километара чини и 10 мостова који су већ изграђени, као и два надвожњака - прича нам Дарко Шубаревић, заменик шефа пројекта "Југ".

- Поред ауто-пута протеже се и 3,7 километара алтернативног пута на којем се неће наплаћивати путарина.

Пут настављамо новоизграђеном левом траком, док су са десне стране у току радови. Назире се и потпорни зид од габиона чија структура подсећа на жичане корпе напуњене камењем. Постављен је да би "придржао" брдо изнад саобраћајнице. Пролазимо и преко нове петље Грделица и идемо све до краја ове деонице одакле почиње следећа, дуга 6,11 километара, до тунела Предејане.

- Овај део представља велики изазов за пројектанте и извођаче, с обзиром на конфигурацију терена, близину пруге и реке, као и на постојећи пут, који ће отварањем ауто-пута постати алтернативни - објашњава Шубаревић. - Пројектант је предвидео осам мостова, од којих четири прелазе Јужну Мораву.

Док идемо ка Владичином Хану, с магистралног пута у даљини се види почетак тунела Предејане, од 1.073 метара.

- Радови су у завршној фази пробијања цеви, и до сада је пробијено око 850 метара - каже Шубаревић. - Излазак из тунела означава почетак нове деонице до Царичине долине, на којој преостаје изградња још девет мостова.

На дужини од једног километра магистрални пут ће бити измештен због "поклапања" са ауто-путем, и са леве стране се већ назиру обриси нове локалне саобраћајнице. На деоници од Царичине долине до Владичиног Хана у току су интензивни радови. Неимари имају задатак да изместе пругу у дужини од 1.200 метара, а на деоници до тунела Манајле дугој 6,7 километара предстоји изградња и седам мостова. На ћуприји "Јужна Морава 1" је као у кошници, јер су у току радови на бетонирању завршних плоча. И мост "Јужна Морава 2" се увелико гради, а ова грађевина има "задатак" да савлада алтернативни пут, реку, регионални пут и пругу.

После будућег вијадукта и галерије дуге 325 метара, види се мост преко Козничке реке од 180 метара с којег ће се директно улазити у тунел Манајле. После њега наилази део трасе до Владичиног Хана дужине шест километара, где радове изводе шпанске компаније "Азви" и "Рубау". Траса се савладава мостовима, од којих најдужи имају 644 метра и 500 метара.

Деоница од Владичиног Хана до Доњег Нерадовца дужине 26,3 километра, где је извођач грчка компанија "Терна", а чија изградња се финансира из кредита Светске банке, завршена је и пуштена у саобраћај 28. новембра. Следећа деоница од овог места до Српске Куће отворена је пре две године, као и део ауто-пута од Левосоја до границе с Македонијом. До повезивања у пуну аутопутну трасу на јужном краку дели нас још осам километара, преко којих би асфалт требало да пређе у наредних годину дана.

НАЈДУЖИ ТУНЕЛ У СРБИЈИ

СА 1.808 метара Манајле ће бити најдужи тунел на Коридору и уопште у Србији - наводи заменик шефа пројекта "Југ". - Почели су радови са обе стране на по два нападна места. До сада је пробијено 1.100 метара.

ТРЕЋИНА ПОСЛА

СЕКТОР Југ на Коридору 10 дуг је 95,7 километара - објашњава Шубаревић. - Простире се од Грабовнице до границе с Македонијом. До сада су отворене деонице од Владичиног Хана до Доњег Нерадовца у дужини од 26,3 километра, деоница од Доњег Нерадовца до Српске куће од осам километара, као и од Левосоја до границе с Македонијом у дужини од 21,5 километара. Остаје да се оконча изградња још 39,9 километара ауто-пута на јужном краку Коридора 10.

Извот: Новости

 

Измене и допуне Закона о јавним набавкама усвојене у августу не примењују се у потпуности, што наноси штету домаћој привреди и радницима, заједничка је оцена удружења послодаваца путне привреде "Путар", српског друштва за путеве "Виа вита" и путарских синдиката.

Изградњу путева добијају стране фирме, које запошљавају своје раднике, српски подизвођачи не примају плате редовно, а држава губи на порезима. На округлом столу о новим изменама Закона о јавним набавкама, наведено је шта треба променити и затражено да се усвоји Директива Европске уније 2014/24, у којој стоји да финансијски најнижа понуда - није и најбоља. 

Путарске фирме траже да се у закону дефинише шта је "економски најповољнија понуда", јер често најјефтиније понуде буду најнижег квалитета.

Да би домаћи грађевинци добили посао тражи се да имају остварен одређени пословни приход, а тај такозвани финансијски капацитет онемогућава им да учествују у пословима вреднијим од 500 милиона динара.

"Што је инвестиција већа овај услов ће све теже и теже испунити домаћа предузећа. Што је инвестиција већа смањује се могућност учешћа домаћих предузећа у јавним набавкама, а потребно је, у циљу пораста привреде, омогућити рад домаћим предузећима", каже Марија Јоковић из Уније послодаваца путне привреде "Путар".

Путна предузећа траже и да се ограниче условљавања наручиоца послова који се финансирају из буџета, као што је, на пример, да фирма мора да користи машине одређених карактеристика.

Када се, пак, новац добија од међународних институција, проблем је што се онда уместо српског Закона о јавним набавкама, примењују прописи ЕУ. Међутим, и тада је могуће договорити се са страним инвеститорима да се примењује српски закон.

"На тај начин опет српске фирме имају шансу да добију посао. У супротном као што знате на Коридору 10, из све три банке кредит се реализује из 1,5 милиарди евра а да ни једна српска компанија није добила посао", каже Биљана Вуксановић из Српског друштва за путеве "Виа вита".

Синдикати траже да се у Закон уведе и обавеза да јавне радове не изводе несавесни послодавци.

"Да се предузећима која не поштују раднике, односно која не исплаћују зараде, порезе, доприносе, све оно што припада, једноставно не додељују послови, или ако се у процесу градње или одржавања путева испостави да они то не раде, да им се не одобравају више послови", истиче Соња Вукановић из Самосталног синдиката путара Србије.

Нису само измене закона довољне за побољшање. Белгијско искуство говори да новац треба да буде уложен у квалитетне и дугорочно значајне пројекте, уз услов да радници примају плате, имају здравствено и социјално осигурање и безбедне услове рада.

"Веома је важно да имамо добру контролу и провере надлежних служби да би се избегле злоупотребе и преваре", каже Вернер Буелен из Европске федерације радника грађевинарства и дрвета.

Са бољом контролом јавних набавки повећала би се и конкурентност и могућност да више предузећа добије посао. Претходне измене закона нису прошле јавну расправу, те је неопходно да усклађивањем са европским прописима Закон о јавним набавкама усвоји решења која тражи домаћа привреда.

Извор: РТС

Потпредседница владе и министарка грађевине Зорана Mихаjловић и директор Института за путеве Братислав Mилић потписали су данас уговор вредан 93 милиона динара за израду идеjног проjекта за градњу тзв. фрушкогорског коридора односно аутопута од Руме до Новог  Сада.

О блогу

Donec volutpat nibh sit amet libero ornare non laoreet arcu luctus. Donec id arcu quis mauris euismod placerat sit amet ut metus. Sed imperdiet fringilla sem eget euismod. P

Joomla3 Appliance - Powered by TurnKey Linux