Блог

Актуелности

На домаћем тржишту, тренутно су најинтезивније инвестиционе активности у саобраћајну инфраструктуру, а у наредном периоду велики потенцијал за грађевински сектор је у енергетици и индустрији. Осим раста инвестиција у овим и другим областима, опоравку грађевинског сектора значајно би допринело смањивање сивог тржишта, чиме би се створили услови да предузећа генеришу реалне профите и реинвестирају их у развој.

Учешће грађевинске индустрије у бруто домаћем производу тренутно је мање од четири одсто, а циљ Владе Србије је да до 2020. оно достигне седам одсто. Нова законска регулатива у овој области, као што су Закон о планирању и изградњи, Закон о конверзији грађевинског земљишта, Закон о државном премеру и катастру и Закон о легализацији објеката, има за циљ да потенцијалним инвеститорима олакша пут за реализацију планова и, тиме, повећа активност овог сектора. Нови Закон о планирању и изградњи и Закон о конверзији права коришћења у право власништва, значајно скраћују време и поједностављују процедуру у стварању предуслова за саму изградњу објекта.

У циљу даљег побољшања пословног амбијента, једна од важних мера је да се на тендерима обезбеде квалификациони услови који ће омогућити домаћим фирмама да конкуришу и уговарају послове и тако стекну неопходне референца за учешће у пројектима у иностранству. За сложеније инфраструктурне пројекте, требало би да се у преткфалификационом поступку идентификују предузећа која имају одговарајуће ресурсе за реализацију таквих пројеката.

Посебно је знацајно да се приликом преговарања о билатералним кредитним аранжманима, према којима се уговорно опредељују  инвестиције за домаће извођаче, унапред води рачуна о усаглашавању обима посла и буџета који омогућавају развојно пословање домаћих фирми. Стога, у буџетирање укупне вредности пројекта и у расподелу посла између страних и домаћих компанија, неопходно је укључити релевантне компаније из Србије. Просечна цена грађевинских услуга и радова требало би, постепено, да расте до нивоа реалних цена са примереним профитима.

Томе би значајно допринело смањивање обима пословања у сивој зони. Елиминацијом нелојалне конкуренције у грађевинарству, створили би се услови да предузећа генеришу реалне профите и реинвестирају их у развој. Осим што профити остварени у сивој зони наносе велику штету државном буџету, сива економија је и један од главних узрока хроничне неликвидности домаћих грађевинара. То је и основни разлог што многе нове, а солидне грађевинске фирме немају одржив раст и развојну политику.

У напорима да се обезбеди поштовање закона и прописа у пословању свих компанија на домаћем тржишту, осим ефикаснијег рада државних институција - од инспекцијског надзора до бржег решавања привредних спорова пред надлежним судовима, одговорност је и на инвеститорима, који треба да уведу претквалификационе норме на тендерима. Главни разлог који онемогућава да се неке јавне набавке спроведу је то што се на тендере јављају фирме које не задовољавају елементарне професионалне критеријуме за квалитетну реализацију пројеката, у предвиђеном року и у оквиру буџета, али су, зато, врло верзиране за обарање тендера и  одуговлачење тендерских процедура . Форсирање најниже цене као кључног критеријума за добијање посла, узрокује да многе компаније дају нереално јефтине понуде, рачунајући да ће се, накнадно, "некако снаћи". Последице такве "конкуренције" највише погађају јавне инвеститоре и буџет, уз додатне штете по друштво јер се пројекти не завршавају квалитетно иу предвиђеном року.

Ефекат улагања у инфраструктуру

Расту домаће грађевинске индустрије значајно би допринела јавна улагања у инфраструктурне пројекте, с претпоставком да се радови и изградња повере домаћим компанијама које послују у складу са законом и редовно измирују све обавезе према запосленима, акционарима и држави. Осим интезивирања радова на завршетку Коридора Е10 и Коридора Е763, улагања би, по мом мишљењу, требало усмерити на убрзано обнављање, модернизацију и даљу изградњу железничке инфраструктуре и упоредо радити на реализацији просторног плана Паневропског дунавског коридора (коридор 7), како би се на делу пловног пута на Дунаву кроз Србију уредили приобални појас, луке, мултимодални центри и други неопходни садржаји . Важни сегменти су развој енергетске инфраструктуре, рударства и прерађивачке индустрије рудних богатстава, као и развој телекомуникационе и еколошке инфраструктуре.

Тиме би се постигао значајан синергијски ефекат, будући да, поједностављено речено, с развојем саобраћајне инфраструктуре расте и потенцијал инвестиција у индустрију, привреду и телекомуникације у оним регионима Србије који се повезују са главним саобраћајним коридорима. Надаље, развој саобраћајне инфраструктуре увећава тражњу за електричном енергијом и неизоставно захтева покретање инвестиционог циклуса у стабилне енегетске изворе, примарно у оптимално коришћење фосилних горива и хидро потенцијала.

Дугорочно гледано, изградња енергетске инфраструктуре представља посебно важну стратешку област, како би се обезбедила енергија за будући индустријски развој и повећање животног стандарда, а земља сачувала енергетску независност. Истовремено, јавне и приватне инвестиције у ову област могу да покрену тренутно слабо запослен ресурс српске електро и машиноградње, као и да упосле велики број радника на квалитетнији начин него када је реч о изградњи путне инфраструктуре. Треба нагласити да се у сектору енергетике, у поређењу са осталим инфраструктурним делатностима, захтевају већа општа и посебна знања, па су, сходно томе, више и цене услуга и производа.

Услови за конкурентност на страним тржиштима

Побројани приоритети чине и саставни део пословања Енергопројекта, кроз учешће у пројектима у областима енергетике, саобраћаја, водопривреде и заштите животне средине, телекомуникација и у другим секторима. Када је реч о домаћем тржишту, тренутно су најинтезивније инвестиционе активности у саобраћајну инфраструктуру, а у наредном периоду велики потенцијал за грађевински сектор је у енергетици и индустрији. С порастом инвестиција у овим и другим областима, за очекивати је да ће доћи и до постепеног опоравка грађевинског сектора у целини, раста прихода и профитабилности грађевинских фирми, тиме и зарада грађевинских радника. Све ово, заједно, може да утиче и на повратак већег броја стручњака и радника који су током кризе напустили земљу у потрази за послом, што би додатно допринело да домаћа грађевинска индустрија, поново постане значајан извозник робе и услуга.

То је посебно важно у околностима које се убрзано мењају услед гео-политичких сукоба и поремећаја на тржишту капитала, узрокујући промене цена берзанских производа и успоравање привредног раста у многим земљама које су биле традиционално тржиште српских грађевинаца. Након стабилизације актуелних глобалних дешавања, верујем да ће најатрактивнија тржишта и даље бити Руска Федерација, земље централне Азије и, наравно, Африка, мада се указују и прилике за значајније учешће наших фирми на тржишту Европске уније.

Наше искуство, међутим, показује да је за успешно позиционирање на било ком страном тржишту потребно много више од способности фирме да буде ефикасан и квалитетан извођач. Свако тржиште карактеришу специфичности које је неопходно разумети и прилагодити им се, што осим знања из струке, располагања одговарајућим референцама и ресурсима, захтева и стабилну финансијску и правну логистику. Озбиљни инвеститори веома воде рачуна о својим улагањима, па тиме и којим фирмама ће поверити проекте. Они захтевају да извођач има професионално знање, солидну финансијску позицију и одговарајуће референце, што је најбоља гаранција да ће пројекат бити реализован у планираном року и у оквиру буџета. Примера ради, на тендеру за изградњу енергетског постројења у Гаспромовом комплексу у Минску, понудили смо најбоље техничко решење, најоптималнију цену и почетком октобра, након вишемесечних разговора са инвеститором, склопили смо уговор. То је први пројекат који реализујемо у Белорусији и очекујемо да ћемо у наредном периоду уговорити знатно више послова На том тржишту.

 

Владимир Миловановић, генерални директор Енергопројекта Холдинга

 

 

САМО ЈАКЕ КОМОРЕ МОГУ БИТИ ГАРАНТ ЗАШТИТЕ ИНТЕРЕСА ПРЕДУЗЕЋА, ИНВЕСТИТОРА И РАДНИКА!

 

Од пре неку годину грађевинари и они који се баве грађевинском индустријом имају свој еснаф, поново. Грађевинска комора је настала из потребе да се на прави начин артикулишу аутентични пословни интереси грађевинске привреде, како би се она организовано и системски могла залагати за њихово остваривање. О свему томе, за ово издање алманаха „ПУТ плус“ разговарали смо са првим човеком овог еснафског удружења, Мирославом Брковићем.

О блогу

Donec volutpat nibh sit amet libero ornare non laoreet arcu luctus. Donec id arcu quis mauris euismod placerat sit amet ut metus. Sed imperdiet fringilla sem eget euismod. P

Привредна комора Грађевинске индустрије Србије

   Булевар Пеке Дапчевића бб
        (Кумодрашка 257)
       11000 Београд, Србија

   +381 (11) 2472 819

   komora@gradjevinskakomora.rs

×

Привредна Комора Грађевинске Индустрије Србије као институција која се бави сталним промовисањем потенцијала  и артикулацијом аутентичних интереса Грађевинске привреде Србије, формира базу података привредних друштава чија је претежна делатност везана  за реализацији грађевинских пројеката и с тим у вези упућује:

 

 Ј А В Н И  П О З И В

 

свим привредним друштвима, извођачима грађевинских, занатско - завршних, инсталатерских,  радова везаних за опремање објеката као и произвођаче грађевинских материјала, која су заинтересована за заједнички наступ на домаћем и ИНО тржишту, да своје податке доставе ПКГИС и то:

 

  • назив и адресу привредног друштва

  • матични број,

  • ПИБ,

  • делатност,

  • власничку  структуру,

  • број и структуру запослених,

  • референц  листу,

  • листу опреме,

  • e-пошту и контакт телефон.

 

Тражене податке доставити на адресу:

Привредна комора грађевинске индустрије Србије,
Кумодрашка 257, 11 000 Београд

или на е-пошту: komora@gradjevinskakomora.rs