Блог

Актуелности

Поводом учесталих изјава у средствима јавног информисања у којим се српска грађевинска предузећа карактеришу као неспособна и недовољно обучена да изводе радове на инфраструктурним пословима у Србији, Привредна комора грађевинске индустрије Србије налази за сходно да, у циљу што потпунијег информисања јавности и заштите ове важне привредне гране, изнесе свој став.

Српски грађевинари организовани у Привредној комори грађевинске индустрије Србије – ПК ГИС изузетно уважавају напоре Владе Србије за опоравак српске привреде чији је значајан потенцијал и грађевинарство.

Чланице ПК ГИС су најреферентније фирме из области пројектовања, изградње, индустрије грађевинских материјала, индустријских грана чији се производи уграђују у грађевинске објекте, научне, образовне и струковне организације у Србији ( Енергопројект, Београд; Јединство, Севојно; Мостоградња,Београд; Путеви,Ужице; Новкол, Београд; Хидротехника, Београд; Амига, Краљево; Планум, Београд; ЗГОП, Нови Сад; Миленијум,Београд; Гас-Феромонт, Стара Пазова;ЦИП, Београд; Институт за путеве, Београд; Институт Јарослав Черни, Београд; Грађевински факултет, Београд; Савез грађевинских инжењера и техничара Србије и многи други ).

Традиционално врло успешна грана српске привреде, са значајним референцама стеченим широм света, позната и призната на тржиштима Јужне Америке, Африке, Блиског Истока, Европе и Азије и данас се носи са конкуренцијом страних компанија на страним тржиштима док је, на жалост, на домаћем тржишту сведена, условима страних кредитора, у позицију подизвођача или базе јефтине радне снаге за стране извођаче префериране од стране страних кредитора.

На државним инфраструктурним пројектима који се финансирају из кредита међународних финансијских институција или се реализују по основу билатералних споразума, доминирају стране компаније. Тако, на Коридору X, од 18 уговора само један посао је уговорио домаћи конзорцијум.

Надлежно министарство и државна јавна предузећа, која су у положају инвеститора за инфраструктурне пројекте, који су предмет пажње јавности, уговоре за реализацију тих пројеката имају са страним а не домаћим извођачима. Те би било логично да проблематику извршења уговора разматрају са својим страним сауговарачима а не са домаћим предузећима, који су подизвођачи тих страних сауговарача.

Кашњење страних компанија на Коридору X износи две и више година. Међутим, те компаније нису предмет јавне критике, већ домаћи подизвођачи.

Доминација страних компанија на реализацији најважнијих инфраструктурних пројеката у Србији у великој мери је погоршала тешку ситуацију у домаћем грађевинарству. Српске компаније су на тим пројектима ангажоване као подизвођачи и раде по ценама нижим и за више од 20% од цена које су уговорили страни извођачи радова, тако да једва преживљавају.

Привредна комора грађевинске индустрије Србије, у сарадњи са Привредном комором Србије и  Инжењерском комором Србије, се у протеклом периоду обраћала надлежном министарству и указивала на тешко стање у овој привредној грани са предлогом за доношење мера за уређење тржишта грађевинских радова како би се заштитили државни инвеститори и омогућио опоравак домаћег грађевинарства. Те мере чекамо и данас.

Потребно је да се домаћим  предузећима омогући да буду главни извођачи радова на великим инфраструктурним пројектима, да самостално управљају реализацијом пројеката и стичу референце за будуће нове пројекте у земљи и иностранству. Овим би профит остао домаћим компанијама које би из тих средстава могле да финансирају набавку нове технолошке опреме и улажу у сопствени развој.

Имајући у виду да све државе разним мерама штите своју грађевинску индустрију, овим апелујемо да је крајње време да и наша држава напокон стане иза ове привредне гране и омогући јој да изађе из дугогодишње стагнације и почне да се развија, што је у интересу укупног привредног развоја земље.

 

 Мирослав Брковић,

 Председник ПК ГИС

Грађевинско предузеће Енергопројект учествоваће у пројектовању, изградњи и опремању луксузних апартмана и спа центра у саставу престижног хотелског ланца Ритз Царлтон у Казахстану. Ова фирма потписала је уговор вредан око 26 милиона долара за радове у комплексу "Талан Товерс" на једној од најлепших локација у главном граду, Астани.

Владимир Миловановић, генерални директор Енергопројекта, напомиње да је посао склопљен само неколико месеци после успешне реализације и свечаног отварања модерног здања Форте банке у истом граду.

 Овај пројекат нам доноси још једну прилику да стекнемо значајну референцу - каже Миловановић. - У протеклих више од 15 година пословања у Казахстану успешно смо реализовали велики број различитих пројеката у овој великој и природним ресурсима богатој земљи. Издвајају се винарија у Саријагашу, први хотел са пет звездица Цаспиан Ривиере Гранд Палаце, на Каспијском мору у граду Актау, затим приватна болница Софие Мед Гроуп, тржни центри у градовима Атирау и уралску, две станице метроа у Алмати.

Радници Енергопројекта градили су и деоницу ауто-пута Амати - Акмола, нафтну базу у Павлодар, дробилично-сортни комплекс, 4 компресорске станице на траси гасовода од Казахстана према Кини и многе друге стамбене и комерцијалне објекте.

 

 

Извор-Новости 

Држава Србија ће покушати да наплати пенале од извођача, азербејџанске компаније Азвирт, за кашњење на изградњи ауто-пута од Љига до Прељине. Србија ће тражити наплату пенала, уколико надзорни орган каже да је то могуће.

 

Министарка саобраћаја Зорана Михајловић је изјавила да од Коридора Србије, као инвеститора радова на овој деоници Коридора 11, очекује да објасни зашто се касни. Рок је био 25. август, а први аутомобили неће проћи овом трасом бар још 40 дана.

Михајловићева је нагласила да је Министарство упозоравало инвеститора да морају да имају надзор над тако великим пројектима, али да је компанија која надгледа радове изабрана тек у фебруару.

Министарство је формирало техничко-финансијску групу, да видимо зашто је дошло до кашњења - рекла је министарка грађевине.

Ауто-пут је завршен 97 одсто и у току су финални радови, али оно што брине је проток информација, јер о потешкоћама на терену и евентуалном кашњењу нису обавештени Влада Србије, премијер и ресорно министарство. Није проблем ако на овако великим пројектима дође до мањих кашњења од месец, два, али у овом случају су проблем биле информације и извештаји од инвеститора који нису били тачни. Није у реду да као министарка на терену проверавам да ли ће радови бити завршени у року, да информације о кашњењу добијам од радника са градилишта, а не од одговорних - каже она.

У овом моменту проценат физичке реализације завршетка деонице Љиг - Прељина је 96 одсто. Сви тунели су пробијени. На деоници се налази и 66 мостовских конструкција. Сви мостови су завршени - тврде у Коридорима. - У току су радови на ЕЛЕКТРОМАШИНСКА инсталацијама у тунелима "Шарани", "Брђани" и "Голубац", а предстоји и санација косина, постављање звучних баријера и израда хоризонталне сигнализације, као и завршни слој асфалтирања - истичу.

 

Извор Б92

До почетка следеће недеље биће завршен списак свих објеката за рушење у Београду који су грађени супротно Закону о озакоњењу и Закону о планирању и изградњи, саопштено је јуче након састанка представника Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре и Града Београда. Како је саопштило Министарство, на састанку су учествовали државна секретарка тог министарства Александра Дамњановић, градоначелник Београда Синиша Мали и градски менаџер Горан Весић.

 

Договорили су се да учине све да зауставе нелегалну изградњу и да кривично одговорају сви који крше закон, укључујући и представнике општина и грађевинске инспекторе.

Саопштено је да је почела контрола свих, близу 10.000 објеката чије је озакоњење затражено од датума усвајања закона до данас.

 

- Ови објекти биће упоређени са сателитским снимком који је сада доступан и Граду Београду, како би се утврдило да ли су грађени после доношења закона. Ако се утврди кршење закона, против инвеститора, али и грађевинских инспектора и општинских службеника, биће покренути кривични поступци, јер је нелегална градња по ступању на снагу Закона о озакоњењу кривично дело - наводи се у саопштењу.

 

Министарство и Град Београд формираће заједничку Радну групу која ће надзирати и пратити рад свих институција надлежних за спроводјење Закона о озакоњењу и Закона о планирању и изградњи. Радна група ће свакодневно контролисати примену закона на терену и одмах реаговати на кршење закона.

 

- Свака градња без дозволе од дана усвајања Закона о озакоњењу, односно 26. новембра 2015. године, представља кривично дело. Такви објекти не могу бити предмет озакоњења, већ се за њих одмах доноси решење о рушењу и заказује извршење. Свако ко не поступа на овај начин чини кривично дело и за то ће одговорати - рекла је Дамњановић. Додала је да ће Министарство и Град Београд, заједно са Министарством унутрашњих послова и тужилаштвом, предузети све мере да се заустави нова бесправна градња и да се одговорни казне.

 

Извор Бета 

О блогу

Donec volutpat nibh sit amet libero ornare non laoreet arcu luctus. Donec id arcu quis mauris euismod placerat sit amet ut metus. Sed imperdiet fringilla sem eget euismod. P

Привредна комора Грађевинске индустрије Србије

   Булевар Пеке Дапчевића бб
        (Кумодрашка 257)
       11000 Београд, Србија

   +381 (11) 2472 819

   komora@gradjevinskakomora.rs

×

Привредна Комора Грађевинске Индустрије Србије као институција која се бави сталним промовисањем потенцијала  и артикулацијом аутентичних интереса Грађевинске привреде Србије, формира базу података привредних друштава чија је претежна делатност везана  за реализацији грађевинских пројеката и с тим у вези упућује:

 

 Ј А В Н И  П О З И В

 

свим привредним друштвима, извођачима грађевинских, занатско - завршних, инсталатерских,  радова везаних за опремање објеката као и произвођаче грађевинских материјала, која су заинтересована за заједнички наступ на домаћем и ИНО тржишту, да своје податке доставе ПКГИС и то:

 

  • назив и адресу привредног друштва

  • матични број,

  • ПИБ,

  • делатност,

  • власничку  структуру,

  • број и структуру запослених,

  • референц  листу,

  • листу опреме,

  • e-пошту и контакт телефон.

 

Тражене податке доставити на адресу:

Привредна комора грађевинске индустрије Србије,
Кумодрашка 257, 11 000 Београд

или на е-пошту: komora@gradjevinskakomora.rs