Блог

Актуелности

 БЕОГРАД - 

У Србији данас почиње издавање електронских грађевинских дозвола у свим локалним самоуправама, систем ће се налазити у Агенцији за привредне регистре и приступаће му се преко више сајтова.

Сви захтеви за добијање дозволе за градњу ће се подносити искључиво у електронској форми, а грађани ће захтеве моћи да подносе сами или посредством овлашћених пројектаната.

Систем ће се налазити у Агенцији за привредне регистре и приступаће му се преко сајтова АПР, Министарства грађевинарства и сајтова локалних самоуправа, као и на сајту www.gradjevinskedozvole.rs.

Како је Танјугу рекла потпредседница владе и министарка грађевине Зорана Михајловић, електронске дозволе су предвиђене од 1. јануара, али ће њихово издавање почети сутра пошто је то први радни дан у 2016. години.

"Нема више шалтера нити људи који ће чекати, јер ће се све што има везе са издавањем дозвола ће се радити електронски", казала је она.

Софтвер је припремљен и све локалне самоуправе га имају, додала је министарка истичући да то министарство контролише рад свих локалних самоуправа и да у сваком тренутку може да помогне.

"Нормално је да ће у току јануара бити одређених проблема због прилагођавања", рекла је Михајловић додајући да већ од 1. фебруара не очекује проблеме у функционисању тог система.

Она је поручила да више неће бити корупције у издавању дозвола нити беспотребног губљења времена, јер ће се грађевинска дозвола добијати за свега "минут, два или пет минута".

Према њеним речима, у свим земљама у којима је увођена електронска дозвола су имале отпор, као и у Србији.

"Код нас није био тако велики отпор колико сам очекивала. Постоје локалне самоуправе које нису биле софтверски спремне и ми смо помогли. Софтвер је купила држава, а помогли смо и око рачунарске опреме", казала је министарка.

Како је истакла, за издавање електронских дозвола довољан је најобичнији рачунар у сви ће ускоро схватити колико је то једноставно и добро и колику ће корист имати локалне самоуправе у којима ће се убрзати градња, отварање нових радних места и развој привреде.

Михајловић је подсетила да је изменама Закон о планирању и изградњи, крајем 2014. године, предвиђен прелазни период односно увођење обједињене процедуре издавања грађевинске дозволе.

"То је био први корак када смо одредили да грађевинска дозвола мора да се изда на једном шалтеру у обједињеној процедури за мање од месец дана", казала је она.

Михајловић је нагласила да су се локалне самоуправе добро показале и да се то одразило и на статус Србије на листи Светске банке.

"Наш план је да у следећем извештају СБ у октобру 2016. сигурно будемо, како каже премијер Александар Вучић, међу првих 40 земаља, а надамо се можда и међу првих 30 земаља. Нема разлога да неке државе поред нас буду међу првих 15, а да ми то нисмо у стању да урадимо", рекла је Михајловић и додала да ће томе пуно допринети електронска дозвола.

"Сигурана сам да када неко зна да неће имати никаквих проблема када затражи грађевинску дозволу, било да врши адапатацију, гради фабрику, дистрибутивни центар или стамбену зграду... то ће убрзати градњу и подићи конкурентност, пре свега локалних самоуправа, а онда и целе земље", нагласила је Михајловић.

Како је најављено, систем за издавање електронских грађевинских дозвола ће бити једноставнији од фејсбукам а у сарадњи са НАЛЕД-ом, УСАИД-ом и ГИЗ-ом обучени су тренери који ће до краја марта обучити око 3.000 људи са локалног и републичког нивоа.

Захтеве за дозволе ће моћи да поднесе само лица која поседују електронски сертификат, који може да се добије у шест сертификационих тела - МУП и Војска Србије, Пошта Србије, Привредна комора Србије, Халцом и E-smart systems.

Минимум техничких услова за приступање систему е-дозвола подразумева да корисник поседује рачунар са Windows XP оперативним системом, новији интернет претраживач и интернет са брзином download-а од 1Mbpс и upload-а од 0,5Мбпс.

Систем је једноставан јер се кроз процедуру пролази у пет корака, бирањем опција из падајућих менија. Омогућено је праћење тока решавања захтева, подносилац и институције укључене у процедуру добијају е-маил обавештења о статусу предмета.

Софтвер упозорава службенике на рокове за поступање по захтеву. Документи се дигитално потписују због чега је немогућа њихова злоупотреба и накнадна модификација.

НАЛЕД је обезбедио донацију у износу од 400.000 евра за израду софтвера за е-дозволе, а новац су донирале владе Немачке и Швајцарске преко ГИЗ Отвореног регионалног фонда за модернизацију општинских услуга и Швајцарске развојне агенције.

Извор: Танјуг

Русија је ударила брану турским грађевинским радницима. То отвара велику рупу у грађевинском сектору највеће земље на свету, који многи желе да попуне. Могу ли српске грађевинске компаније да замене Турке, питање је које интересује не само оне наше фирме које су на том тржишту, већ и оне грађевинаре који у Русији желе да потраже своју шансу.

Град Београд jе у сарадњи са Eвропском банком за обнову и развоj (EБРД) обjавио тендер за надзор радова на Славиjи, док су очекивања да ће до 15. jануара бити обjављен тендер за извођача радова, наjавио jе данас градски менаџер Горан Весић.

Oн jе прецизирао да ће радови на уређењу Tрга Славиjа почети у другоj половини априла, одмах после Београдског маратона и предвиђено jе да траjу 155 дана, саопштила jе Служба Града Београда за информисање.

На домаћем тржишту, тренутно су најинтезивније инвестиционе активности у саобраћајну инфраструктуру, а у наредном периоду велики потенцијал за грађевински сектор је у енергетици и индустрији. Осим раста инвестиција у овим и другим областима, опоравку грађевинског сектора значајно би допринело смањивање сивог тржишта, чиме би се створили услови да предузећа генеришу реалне профите и реинвестирају их у развој.

Учешће грађевинске индустрије у бруто домаћем производу тренутно је мање од четири одсто, а циљ Владе Србије је да до 2020. оно достигне седам одсто. Нова законска регулатива у овој области, као што су Закон о планирању и изградњи, Закон о конверзији грађевинског земљишта, Закон о државном премеру и катастру и Закон о легализацији објеката, има за циљ да потенцијалним инвеститорима олакша пут за реализацију планова и, тиме, повећа активност овог сектора. Нови Закон о планирању и изградњи и Закон о конверзији права коришћења у право власништва, значајно скраћују време и поједностављују процедуру у стварању предуслова за саму изградњу објекта.

У циљу даљег побољшања пословног амбијента, једна од важних мера је да се на тендерима обезбеде квалификациони услови који ће омогућити домаћим фирмама да конкуришу и уговарају послове и тако стекну неопходне референца за учешће у пројектима у иностранству. За сложеније инфраструктурне пројекте, требало би да се у преткфалификационом поступку идентификују предузећа која имају одговарајуће ресурсе за реализацију таквих пројеката.

Посебно је знацајно да се приликом преговарања о билатералним кредитним аранжманима, према којима се уговорно опредељују  инвестиције за домаће извођаче, унапред води рачуна о усаглашавању обима посла и буџета који омогућавају развојно пословање домаћих фирми. Стога, у буџетирање укупне вредности пројекта и у расподелу посла између страних и домаћих компанија, неопходно је укључити релевантне компаније из Србије. Просечна цена грађевинских услуга и радова требало би, постепено, да расте до нивоа реалних цена са примереним профитима.

Томе би значајно допринело смањивање обима пословања у сивој зони. Елиминацијом нелојалне конкуренције у грађевинарству, створили би се услови да предузећа генеришу реалне профите и реинвестирају их у развој. Осим што профити остварени у сивој зони наносе велику штету државном буџету, сива економија је и један од главних узрока хроничне неликвидности домаћих грађевинара. То је и основни разлог што многе нове, а солидне грађевинске фирме немају одржив раст и развојну политику.

У напорима да се обезбеди поштовање закона и прописа у пословању свих компанија на домаћем тржишту, осим ефикаснијег рада државних институција - од инспекцијског надзора до бржег решавања привредних спорова пред надлежним судовима, одговорност је и на инвеститорима, који треба да уведу претквалификационе норме на тендерима. Главни разлог који онемогућава да се неке јавне набавке спроведу је то што се на тендере јављају фирме које не задовољавају елементарне професионалне критеријуме за квалитетну реализацију пројеката, у предвиђеном року и у оквиру буџета, али су, зато, врло верзиране за обарање тендера и  одуговлачење тендерских процедура . Форсирање најниже цене као кључног критеријума за добијање посла, узрокује да многе компаније дају нереално јефтине понуде, рачунајући да ће се, накнадно, "некако снаћи". Последице такве "конкуренције" највише погађају јавне инвеститоре и буџет, уз додатне штете по друштво јер се пројекти не завршавају квалитетно иу предвиђеном року.

Ефекат улагања у инфраструктуру

Расту домаће грађевинске индустрије значајно би допринела јавна улагања у инфраструктурне пројекте, с претпоставком да се радови и изградња повере домаћим компанијама које послују у складу са законом и редовно измирују све обавезе према запосленима, акционарима и држави. Осим интезивирања радова на завршетку Коридора Е10 и Коридора Е763, улагања би, по мом мишљењу, требало усмерити на убрзано обнављање, модернизацију и даљу изградњу железничке инфраструктуре и упоредо радити на реализацији просторног плана Паневропског дунавског коридора (коридор 7), како би се на делу пловног пута на Дунаву кроз Србију уредили приобални појас, луке, мултимодални центри и други неопходни садржаји . Важни сегменти су развој енергетске инфраструктуре, рударства и прерађивачке индустрије рудних богатстава, као и развој телекомуникационе и еколошке инфраструктуре.

Тиме би се постигао значајан синергијски ефекат, будући да, поједностављено речено, с развојем саобраћајне инфраструктуре расте и потенцијал инвестиција у индустрију, привреду и телекомуникације у оним регионима Србије који се повезују са главним саобраћајним коридорима. Надаље, развој саобраћајне инфраструктуре увећава тражњу за електричном енергијом и неизоставно захтева покретање инвестиционог циклуса у стабилне енегетске изворе, примарно у оптимално коришћење фосилних горива и хидро потенцијала.

Дугорочно гледано, изградња енергетске инфраструктуре представља посебно важну стратешку област, како би се обезбедила енергија за будући индустријски развој и повећање животног стандарда, а земља сачувала енергетску независност. Истовремено, јавне и приватне инвестиције у ову област могу да покрену тренутно слабо запослен ресурс српске електро и машиноградње, као и да упосле велики број радника на квалитетнији начин него када је реч о изградњи путне инфраструктуре. Треба нагласити да се у сектору енергетике, у поређењу са осталим инфраструктурним делатностима, захтевају већа општа и посебна знања, па су, сходно томе, више и цене услуга и производа.

Услови за конкурентност на страним тржиштима

Побројани приоритети чине и саставни део пословања Енергопројекта, кроз учешће у пројектима у областима енергетике, саобраћаја, водопривреде и заштите животне средине, телекомуникација и у другим секторима. Када је реч о домаћем тржишту, тренутно су најинтезивније инвестиционе активности у саобраћајну инфраструктуру, а у наредном периоду велики потенцијал за грађевински сектор је у енергетици и индустрији. С порастом инвестиција у овим и другим областима, за очекивати је да ће доћи и до постепеног опоравка грађевинског сектора у целини, раста прихода и профитабилности грађевинских фирми, тиме и зарада грађевинских радника. Све ово, заједно, може да утиче и на повратак већег броја стручњака и радника који су током кризе напустили земљу у потрази за послом, што би додатно допринело да домаћа грађевинска индустрија, поново постане значајан извозник робе и услуга.

То је посебно важно у околностима које се убрзано мењају услед гео-политичких сукоба и поремећаја на тржишту капитала, узрокујући промене цена берзанских производа и успоравање привредног раста у многим земљама које су биле традиционално тржиште српских грађевинаца. Након стабилизације актуелних глобалних дешавања, верујем да ће најатрактивнија тржишта и даље бити Руска Федерација, земље централне Азије и, наравно, Африка, мада се указују и прилике за значајније учешће наших фирми на тржишту Европске уније.

Наше искуство, међутим, показује да је за успешно позиционирање на било ком страном тржишту потребно много више од способности фирме да буде ефикасан и квалитетан извођач. Свако тржиште карактеришу специфичности које је неопходно разумети и прилагодити им се, што осим знања из струке, располагања одговарајућим референцама и ресурсима, захтева и стабилну финансијску и правну логистику. Озбиљни инвеститори веома воде рачуна о својим улагањима, па тиме и којим фирмама ће поверити проекте. Они захтевају да извођач има професионално знање, солидну финансијску позицију и одговарајуће референце, што је најбоља гаранција да ће пројекат бити реализован у планираном року и у оквиру буџета. Примера ради, на тендеру за изградњу енергетског постројења у Гаспромовом комплексу у Минску, понудили смо најбоље техничко решење, најоптималнију цену и почетком октобра, након вишемесечних разговора са инвеститором, склопили смо уговор. То је први пројекат који реализујемо у Белорусији и очекујемо да ћемо у наредном периоду уговорити знатно више послова На том тржишту.

 

Владимир Миловановић, генерални директор Енергопројекта Холдинга

О блогу

Donec volutpat nibh sit amet libero ornare non laoreet arcu luctus. Donec id arcu quis mauris euismod placerat sit amet ut metus. Sed imperdiet fringilla sem eget euismod. P

Привредна комора Грађевинске индустрије Србије

   Булевар Пеке Дапчевића бб
        (Кумодрашка 257)
       11000 Београд, Србија

   +381 (11) 2472 819

   komora@gradjevinskakomora.rs

×

Привредна Комора Грађевинске Индустрије Србије као институција која се бави сталним промовисањем потенцијала  и артикулацијом аутентичних интереса Грађевинске привреде Србије, формира базу података привредних друштава чија је претежна делатност везана  за реализацији грађевинских пројеката и с тим у вези упућује:

 

 Ј А В Н И  П О З И В

 

свим привредним друштвима, извођачима грађевинских, занатско - завршних, инсталатерских,  радова везаних за опремање објеката као и произвођаче грађевинских материјала, која су заинтересована за заједнички наступ на домаћем и ИНО тржишту, да своје податке доставе ПКГИС и то:

 

  • назив и адресу привредног друштва

  • матични број,

  • ПИБ,

  • делатност,

  • власничку  структуру,

  • број и структуру запослених,

  • референц  листу,

  • листу опреме,

  • e-пошту и контакт телефон.

 

Тражене податке доставити на адресу:

Привредна комора грађевинске индустрије Србије,
Кумодрашка 257, 11 000 Београд

или на е-пошту: komora@gradjevinskakomora.rs