Блог

Актуелности

Град Београд jе у сарадњи са Eвропском банком за обнову и развоj (EБРД) обjавио тендер за надзор радова на Славиjи, док су очекивања да ће до 15. jануара бити обjављен тендер за извођача радова, наjавио jе данас градски менаџер Горан Весић.

Oн jе прецизирао да ће радови на уређењу Tрга Славиjа почети у другоj половини априла, одмах после Београдског маратона и предвиђено jе да траjу 155 дана, саопштила jе Служба Града Београда за информисање.

На домаћем тржишту, тренутно су најинтезивније инвестиционе активности у саобраћајну инфраструктуру, а у наредном периоду велики потенцијал за грађевински сектор је у енергетици и индустрији. Осим раста инвестиција у овим и другим областима, опоравку грађевинског сектора значајно би допринело смањивање сивог тржишта, чиме би се створили услови да предузећа генеришу реалне профите и реинвестирају их у развој.

Учешће грађевинске индустрије у бруто домаћем производу тренутно је мање од четири одсто, а циљ Владе Србије је да до 2020. оно достигне седам одсто. Нова законска регулатива у овој области, као што су Закон о планирању и изградњи, Закон о конверзији грађевинског земљишта, Закон о државном премеру и катастру и Закон о легализацији објеката, има за циљ да потенцијалним инвеститорима олакша пут за реализацију планова и, тиме, повећа активност овог сектора. Нови Закон о планирању и изградњи и Закон о конверзији права коришћења у право власништва, значајно скраћују време и поједностављују процедуру у стварању предуслова за саму изградњу објекта.

У циљу даљег побољшања пословног амбијента, једна од важних мера је да се на тендерима обезбеде квалификациони услови који ће омогућити домаћим фирмама да конкуришу и уговарају послове и тако стекну неопходне референца за учешће у пројектима у иностранству. За сложеније инфраструктурне пројекте, требало би да се у преткфалификационом поступку идентификују предузећа која имају одговарајуће ресурсе за реализацију таквих пројеката.

Посебно је знацајно да се приликом преговарања о билатералним кредитним аранжманима, према којима се уговорно опредељују  инвестиције за домаће извођаче, унапред води рачуна о усаглашавању обима посла и буџета који омогућавају развојно пословање домаћих фирми. Стога, у буџетирање укупне вредности пројекта и у расподелу посла између страних и домаћих компанија, неопходно је укључити релевантне компаније из Србије. Просечна цена грађевинских услуга и радова требало би, постепено, да расте до нивоа реалних цена са примереним профитима.

Томе би значајно допринело смањивање обима пословања у сивој зони. Елиминацијом нелојалне конкуренције у грађевинарству, створили би се услови да предузећа генеришу реалне профите и реинвестирају их у развој. Осим што профити остварени у сивој зони наносе велику штету државном буџету, сива економија је и један од главних узрока хроничне неликвидности домаћих грађевинара. То је и основни разлог што многе нове, а солидне грађевинске фирме немају одржив раст и развојну политику.

У напорима да се обезбеди поштовање закона и прописа у пословању свих компанија на домаћем тржишту, осим ефикаснијег рада државних институција - од инспекцијског надзора до бржег решавања привредних спорова пред надлежним судовима, одговорност је и на инвеститорима, који треба да уведу претквалификационе норме на тендерима. Главни разлог који онемогућава да се неке јавне набавке спроведу је то што се на тендере јављају фирме које не задовољавају елементарне професионалне критеријуме за квалитетну реализацију пројеката, у предвиђеном року и у оквиру буџета, али су, зато, врло верзиране за обарање тендера и  одуговлачење тендерских процедура . Форсирање најниже цене као кључног критеријума за добијање посла, узрокује да многе компаније дају нереално јефтине понуде, рачунајући да ће се, накнадно, "некако снаћи". Последице такве "конкуренције" највише погађају јавне инвеститоре и буџет, уз додатне штете по друштво јер се пројекти не завршавају квалитетно иу предвиђеном року.

Ефекат улагања у инфраструктуру

Расту домаће грађевинске индустрије значајно би допринела јавна улагања у инфраструктурне пројекте, с претпоставком да се радови и изградња повере домаћим компанијама које послују у складу са законом и редовно измирују све обавезе према запосленима, акционарима и држави. Осим интезивирања радова на завршетку Коридора Е10 и Коридора Е763, улагања би, по мом мишљењу, требало усмерити на убрзано обнављање, модернизацију и даљу изградњу железничке инфраструктуре и упоредо радити на реализацији просторног плана Паневропског дунавског коридора (коридор 7), како би се на делу пловног пута на Дунаву кроз Србију уредили приобални појас, луке, мултимодални центри и други неопходни садржаји . Важни сегменти су развој енергетске инфраструктуре, рударства и прерађивачке индустрије рудних богатстава, као и развој телекомуникационе и еколошке инфраструктуре.

Тиме би се постигао значајан синергијски ефекат, будући да, поједностављено речено, с развојем саобраћајне инфраструктуре расте и потенцијал инвестиција у индустрију, привреду и телекомуникације у оним регионима Србије који се повезују са главним саобраћајним коридорима. Надаље, развој саобраћајне инфраструктуре увећава тражњу за електричном енергијом и неизоставно захтева покретање инвестиционог циклуса у стабилне енегетске изворе, примарно у оптимално коришћење фосилних горива и хидро потенцијала.

Дугорочно гледано, изградња енергетске инфраструктуре представља посебно важну стратешку област, како би се обезбедила енергија за будући индустријски развој и повећање животног стандарда, а земља сачувала енергетску независност. Истовремено, јавне и приватне инвестиције у ову област могу да покрену тренутно слабо запослен ресурс српске електро и машиноградње, као и да упосле велики број радника на квалитетнији начин него када је реч о изградњи путне инфраструктуре. Треба нагласити да се у сектору енергетике, у поређењу са осталим инфраструктурним делатностима, захтевају већа општа и посебна знања, па су, сходно томе, више и цене услуга и производа.

Услови за конкурентност на страним тржиштима

Побројани приоритети чине и саставни део пословања Енергопројекта, кроз учешће у пројектима у областима енергетике, саобраћаја, водопривреде и заштите животне средине, телекомуникација и у другим секторима. Када је реч о домаћем тржишту, тренутно су најинтезивније инвестиционе активности у саобраћајну инфраструктуру, а у наредном периоду велики потенцијал за грађевински сектор је у енергетици и индустрији. С порастом инвестиција у овим и другим областима, за очекивати је да ће доћи и до постепеног опоравка грађевинског сектора у целини, раста прихода и профитабилности грађевинских фирми, тиме и зарада грађевинских радника. Све ово, заједно, може да утиче и на повратак већег броја стручњака и радника који су током кризе напустили земљу у потрази за послом, што би додатно допринело да домаћа грађевинска индустрија, поново постане значајан извозник робе и услуга.

То је посебно важно у околностима које се убрзано мењају услед гео-политичких сукоба и поремећаја на тржишту капитала, узрокујући промене цена берзанских производа и успоравање привредног раста у многим земљама које су биле традиционално тржиште српских грађевинаца. Након стабилизације актуелних глобалних дешавања, верујем да ће најатрактивнија тржишта и даље бити Руска Федерација, земље централне Азије и, наравно, Африка, мада се указују и прилике за значајније учешће наших фирми на тржишту Европске уније.

Наше искуство, међутим, показује да је за успешно позиционирање на било ком страном тржишту потребно много више од способности фирме да буде ефикасан и квалитетан извођач. Свако тржиште карактеришу специфичности које је неопходно разумети и прилагодити им се, што осим знања из струке, располагања одговарајућим референцама и ресурсима, захтева и стабилну финансијску и правну логистику. Озбиљни инвеститори веома воде рачуна о својим улагањима, па тиме и којим фирмама ће поверити проекте. Они захтевају да извођач има професионално знање, солидну финансијску позицију и одговарајуће референце, што је најбоља гаранција да ће пројекат бити реализован у планираном року и у оквиру буџета. Примера ради, на тендеру за изградњу енергетског постројења у Гаспромовом комплексу у Минску, понудили смо најбоље техничко решење, најоптималнију цену и почетком октобра, након вишемесечних разговора са инвеститором, склопили смо уговор. То је први пројекат који реализујемо у Белорусији и очекујемо да ћемо у наредном периоду уговорити знатно више послова На том тржишту.

 

Владимир Миловановић, генерални директор Енергопројекта Холдинга

У четвртак 17.12.2015. године у просторијама наше чланице "Енергопројект" АД одржана је пета редовна скупштина ПКГИС на којој су чаланови скупштине, у складу са предлогом Управног одбора Коморе, усвојили извештај о раду Коморе за 2015. годину, програм рада и финансијски план Коморе за 2016. годину.

Донете су и одлуке о изменама и допунама Статута Коморе, о висини чланарине за 2016. годину.као и одлука о верификацији одлуке Управног одбора Коморе којом је за в.д. директора Коморе изабран Горан Родић, дипл.инж.грађ.

Све одлуке донете на скупштини Коморе биће објављене на сајту Коморе.

Извор: Радомир Планинчић

На јужном крају Коридора 10, најзначајније путне саобраћајнице, где се назире крај радова. Уз асфалтирање ауто-пута, радницима остало још пробијање два тунела и окончање изградње 41 моста.

Следећа летња сезона могла би бити последња у којој ће туристи који летују у Грчкој, уместо вијугавим путем кроз Грделичку клисуру, до грчке обале стизати ауто-путем. До марта 2017. требало би да буде потпуно завршен Коридор 10. Да би на целом путу ка Македонији саобраћај кренуо у шест трака, потребно је да се заврши асфалтирање још 39,9 километара ауто-пута, да се пробију два тунела и оконча изградња 41 моста.

 

Наша екипа је са инжењерима "Коридора Србије" обишла деоницу од Грабовнице до Левосоја и уверила се да се коначно назире крај овог великог посла. На почетку јужног крака ангажована је грчка компанија "Терна", а планирано је да се радови окончају средином следеће године.

- Пут дужине 5,6 километара чини и 10 мостова који су већ изграђени, као и два надвожњака - прича нам Дарко Шубаревић, заменик шефа пројекта "Југ".

- Поред ауто-пута протеже се и 3,7 километара алтернативног пута на којем се неће наплаћивати путарина.

Пут настављамо новоизграђеном левом траком, док су са десне стране у току радови. Назире се и потпорни зид од габиона чија структура подсећа на жичане корпе напуњене камењем. Постављен је да би "придржао" брдо изнад саобраћајнице. Пролазимо и преко нове петље Грделица и идемо све до краја ове деонице одакле почиње следећа, дуга 6,11 километара, до тунела Предејане.

- Овај део представља велики изазов за пројектанте и извођаче, с обзиром на конфигурацију терена, близину пруге и реке, као и на постојећи пут, који ће отварањем ауто-пута постати алтернативни - објашњава Шубаревић. - Пројектант је предвидео осам мостова, од којих четири прелазе Јужну Мораву.

Док идемо ка Владичином Хану, с магистралног пута у даљини се види почетак тунела Предејане, од 1.073 метара.

- Радови су у завршној фази пробијања цеви, и до сада је пробијено око 850 метара - каже Шубаревић. - Излазак из тунела означава почетак нове деонице до Царичине долине, на којој преостаје изградња још девет мостова.

На дужини од једног километра магистрални пут ће бити измештен због "поклапања" са ауто-путем, и са леве стране се већ назиру обриси нове локалне саобраћајнице. На деоници од Царичине долине до Владичиног Хана у току су интензивни радови. Неимари имају задатак да изместе пругу у дужини од 1.200 метара, а на деоници до тунела Манајле дугој 6,7 километара предстоји изградња и седам мостова. На ћуприји "Јужна Морава 1" је као у кошници, јер су у току радови на бетонирању завршних плоча. И мост "Јужна Морава 2" се увелико гради, а ова грађевина има "задатак" да савлада алтернативни пут, реку, регионални пут и пругу.

После будућег вијадукта и галерије дуге 325 метара, види се мост преко Козничке реке од 180 метара с којег ће се директно улазити у тунел Манајле. После њега наилази део трасе до Владичиног Хана дужине шест километара, где радове изводе шпанске компаније "Азви" и "Рубау". Траса се савладава мостовима, од којих најдужи имају 644 метра и 500 метара.

Деоница од Владичиног Хана до Доњег Нерадовца дужине 26,3 километра, где је извођач грчка компанија "Терна", а чија изградња се финансира из кредита Светске банке, завршена је и пуштена у саобраћај 28. новембра. Следећа деоница од овог места до Српске Куће отворена је пре две године, као и део ауто-пута од Левосоја до границе с Македонијом. До повезивања у пуну аутопутну трасу на јужном краку дели нас још осам километара, преко којих би асфалт требало да пређе у наредних годину дана.

НАЈДУЖИ ТУНЕЛ У СРБИЈИ

СА 1.808 метара Манајле ће бити најдужи тунел на Коридору и уопште у Србији - наводи заменик шефа пројекта "Југ". - Почели су радови са обе стране на по два нападна места. До сада је пробијено 1.100 метара.

ТРЕЋИНА ПОСЛА

СЕКТОР Југ на Коридору 10 дуг је 95,7 километара - објашњава Шубаревић. - Простире се од Грабовнице до границе с Македонијом. До сада су отворене деонице од Владичиног Хана до Доњег Нерадовца у дужини од 26,3 километра, деоница од Доњег Нерадовца до Српске куће од осам километара, као и од Левосоја до границе с Македонијом у дужини од 21,5 километара. Остаје да се оконча изградња још 39,9 километара ауто-пута на јужном краку Коридора 10.

Извот: Новости

 

О блогу

Donec volutpat nibh sit amet libero ornare non laoreet arcu luctus. Donec id arcu quis mauris euismod placerat sit amet ut metus. Sed imperdiet fringilla sem eget euismod. P

Привредна комора Грађевинске индустрије Србије

   Булевар Пеке Дапчевића бб
        (Кумодрашка 257)
       11000 Београд, Србија

   +381 (11) 2472 819

   komora@gradjevinskakomora.rs

×

Привредна Комора Грађевинске Индустрије Србије као институција која се бави сталним промовисањем потенцијала  и артикулацијом аутентичних интереса Грађевинске привреде Србије, формира базу података привредних друштава чија је претежна делатност везана  за реализацији грађевинских пројеката и с тим у вези упућује:

 

 Ј А В Н И  П О З И В

 

свим привредним друштвима, извођачима грађевинских, занатско - завршних, инсталатерских,  радова везаних за опремање објеката као и произвођаче грађевинских материјала, која су заинтересована за заједнички наступ на домаћем и ИНО тржишту, да своје податке доставе ПКГИС и то:

 

  • назив и адресу привредног друштва

  • матични број,

  • ПИБ,

  • делатност,

  • власничку  структуру,

  • број и структуру запослених,

  • референц  листу,

  • листу опреме,

  • e-пошту и контакт телефон.

 

Тражене податке доставити на адресу:

Привредна комора грађевинске индустрије Србије,
Кумодрашка 257, 11 000 Београд

или на е-пошту: komora@gradjevinskakomora.rs