Блог

Актуелности

Извођач радова на прилазним саобраћајницама станици Прокоп није познат ни после дуже од два месеца од завршетка тендера на који се јавило 8 понуђача. Дирекција за градско грађевинско земљиште, према подацима у конкурсном позиву, требало је да донесе одлуку о извођачу за станицу Београд - Центар у року од 25 дана од отварања понуда. Од крајњег рока прошло је месец и по дана.

У Дирекцији за градско грађевинско земљиште и изградњу Београда тражили су мишљење Управе за јавне набавке о начину даљег поступања у избору извођача с обзиром на то да је међу понуђачима било и иностраних компанија. И да се при избору, осим поштовања Закона о јавним набавкама, морају узети у обзир и други међународни споразуми који третирају учешће страних правних лица на нашим тендерима.

Одговор су добили, али су тражили појашњење.

 

- У поступку јавне набавке за извођење радова на изградњи саобраћајница са инфраструктуром и мостовском конструкцијом за приступ железничкој станици "Прокоп", пристигло је осам понуда, од чега 6 понуда домаћих фирми и две понуде у којима је један од чланова понуђача није резидент Републике Србије - објашњавају у Дирекцији. - Комисија за спровођење поступка јавне набавке је закључила, након разматрања одговора Управе за јавне набавке, да је потребно додатно тумачење члана 86. став 10. и 11. Закона о јавним набавкама, с обзиром на то да је тумачење ових чланова Закона кључно у доношењу одлуке о рангирању понуђача.

 

Како наводе у Дирекцији, у циљу правилне примене ЗЈН, Споразума о стабилизацији и придруживању и Споразума о слободној трговини у централној Европи (ЦЕФТА 2006), обратили су се Управи за јавне набавке са захтевом за прецизније тумачење Закона о јавним набавкама. Избор најповољнијег понуђача и време почетка радова биће познати када Дирекција добије одговор Управе за јавне набавке.

 

У првој групи понуђача су Инграп-Омни, Еуро-асфалт, Мичелини, Градитељ-Београд. Следећи су Миленијум тим, Денеза М инжењеринг, ЈКП Београдпут. За њима су кесз Интернационал, ГП Мостоградња, Кредо, Греен декор, Лапа, Бами инжењеринг. За радове су заинтересовани и стари познаваоци Прокопа - Енергопројект нискоградња и Енергопројект урбанизам и архитектура.

 

Посао би хтели и Уноградња ВВ, ГП Планум, ДЦ Енергокоп, Натуралист, као и странци удружени са домаћим неимарима - Штрабаг, Војводинапут - Панчево, Штрабаг АГ, Башта биро ...

 

Извор Новости 

Према броју дозвола издатих у фебруару 2016, пријављена је изградња 748 станова с просечном површином 77,2м². Према издатим дозволама, број станова већи је за 96,8% него у фебруару 2015. Од укупног броја станова у новим стамбеним зградама, 5,6% станова биће грађено у зградама с једним станом, с просечном површином 124,7м², а 92, 1% станова биће грађено у зградама с три стана и више станова, и њихова просечна површина биће знатно мања и износиће 72,9м².

У фебруару 2016. издато је 316 грађевинских дозвола, што је за 2,2% ниже него у фебруару претходне године. Индекс предвиђене вредности радова у фебруару 2016. већи је за 199,9% у односу на фебруар 2015. године.

Посматрано према врсти грађевина, у фебруару 2016. издато је 70,6% дозвола за зграде и 29,4% за остале грађевине. Ако се посматрају само зграде, 65,0% односи се на стамбене и 35,0% на нестамбене зграде, док се код осталих грађевина највећи део односи на цевоводе, комуникационе и електричне водове (60,2%).

Предвиђена вредност радова новоградње у фебруару 2016. износи 90,2% од укупног предвиђене вредности радова. Највећа грађевинска активност, посматрано према областима, забележена је у Београдској области, 69,7% од предвиђене вредности новоградње. Следе Севернобачки област, 7,0%, Сремска област, 3,5%, и Расинска област, 3,4%, док се учешћа осталих области крећу до 2,8%.

 

 

Републички завод за статистику

Од најава да ће српске грађевинари преузети део послова које су до санкција радили Турци у Русији, остаће по свему судећи, само - пуста жеља.Док се наши неимари организују, Турци су успели да поново договоре нове послове са Русима па ће и даље да раде на великим и важним објектима. Власти у Москви су после рушења њиховог авиона у Сирији дозволиле турским грађевинарима да заврше започета здања, али наложиле да затим напусте Русију и врате се кући. Њихова одлука је, међутим, тихо промењена, па је шест великих турских компанија опет добило шансу да закључују и нове уговоре.

Највећа турска грађевинска фирма "Ренесанс констракшен" ће, уз дозволу врха руске власти, градити путнички терминал Б на међународном аеродрому Шереметјево у Москви. Руска влада је дала "зелено светло" и руским гигантима да на својим градилиштима могу да ангажују турске грађевинаре. То је дозвољено "Гаспрому" и другим нафтним компанијама међу којима је и она која припада једном од најбогатијих људи у Русији Владимиру Потањин.

На службеном владином сајту појавила се информација да се дозвољава рад у Русији и "Хазинедарлоглу Рус Турк констракшен" која је градила главни офис "Јукоса" као и објекте на Красној Пољани у Сочију. Ова турска компанија у Русији ради од 1992, а познато је да је градила за "Гаспром" хотеле и спортске објекте у Сочију, као и објекте Потањина.

Један од наших најугледнијих грађевинара у Русији Десимир Међовић, који је пред Олимпијаду у Сочију градио 7 хотела управо за компанију Потањина каже да није ништа чудно што Руси поново ангажују Турке. Велике турске фирме, како каже, имају подршку својих банака и државе и могу да понуде боље услове. Сада иду и са нижим ценама, само да би остали на највећем тржишту на свету.

- Ако заиста желимо да се из Србије ангажује већи број грађевинара у Русији морамо организовано да наступимо уз потребну помоћ државе - каже инжењер Милун Мишковић, који има вишегодишње радно искуство у Русији. - Без тога су све приче пусти снови. Већина компанија чији су власници Срби у Русији реално не може да добије велики посао већ може да буде само подизвођач.

Русија је приморана да ангажује стране грађевинске компаније, јер су бројне домаће фирме пропале. Лане је банкротирало 2.700 грађевинских компанија, пет пута више него 2014. године. Од укупне суме дуговања у Русији око 16 одсто отпада на грађевинаре. Све то може да утиче на кашњења у градњи планираних објеката.

 

 

Извор Новости 

Компанија Руских железница "РЖД Интернешенел" наставља да ангажују српске компаније за извођење радова на реконструкцији железничке инфраструктуре Републике Србије, саопштила је та компанија.

Тако су 22. марта потписани уговори за извођење низа грађевинско-монтажних радова са "МБА-Ратко Митровић Нискоградња" д.о.о. Београд и "Енергопројект-Нискоградња" а.д. Београд, наводи се у саопштењу.

У складу са потписаним споразумима, компаније-подизвођачи ће изводити радове на геодетском обележавању, низу грађевинско-монтажних радова на реконструкцији земљаног планума, уградњи одвода за воду, изградњи перона, прилазних путева, преносу и заштити каблова и објеката на јужним деоницама европског Коридора 10, чију реконструкцију "РЖД Интернешнл" отпочиње у најскорије време.

"МБА-Ратко Митровић Нискоградња" ће извести наведене радове на деоницама винарце-Дјордјевли (15км) и Бујановац-Букаревац (преко 13км), а "Енергопројект-Нискоградња" - на деоници Врањска Бања-Ристовац (преко 17км), саопшто је "РЖД интернешенел ".

Почетак радова на прве две деонице планиран је за април 2016. године.

 

 

Извор Тањуг 

О блогу

Donec volutpat nibh sit amet libero ornare non laoreet arcu luctus. Donec id arcu quis mauris euismod placerat sit amet ut metus. Sed imperdiet fringilla sem eget euismod. P

Привредна комора Грађевинске индустрије Србије

   Булевар Пеке Дапчевића бб
        (Кумодрашка 257)
       11000 Београд, Србија

   +381 (11) 2472 819

   komora@gradjevinskakomora.rs

×

Привредна Комора Грађевинске Индустрије Србије као институција која се бави сталним промовисањем потенцијала  и артикулацијом аутентичних интереса Грађевинске привреде Србије, формира базу података привредних друштава чија је претежна делатност везана  за реализацији грађевинских пројеката и с тим у вези упућује:

 

 Ј А В Н И  П О З И В

 

свим привредним друштвима, извођачима грађевинских, занатско - завршних, инсталатерских,  радова везаних за опремање објеката као и произвођаче грађевинских материјала, која су заинтересована за заједнички наступ на домаћем и ИНО тржишту, да своје податке доставе ПКГИС и то:

 

  • назив и адресу привредног друштва

  • матични број,

  • ПИБ,

  • делатност,

  • власничку  структуру,

  • број и структуру запослених,

  • референц  листу,

  • листу опреме,

  • e-пошту и контакт телефон.

 

Тражене податке доставити на адресу:

Привредна комора грађевинске индустрије Србије,
Кумодрашка 257, 11 000 Београд

или на е-пошту: komora@gradjevinskakomora.rs