У протеклој деценији "Београд пут" готово је остао без радника који би радили на замени калдрме и коцки, цела престоница спала је на два мајстора који су у позним годинама, па су у сагласности са градом одлучили да стипендирају десеторо ученика који ће се обучити за овај посао. Ипак, ни стипендије, ни могућност брзог запослења, нису повећали интересовање за упис у Грађевинску школу.

Према речима Драгане Радовановић, директорке ове образовне установе, родитељи су кривци што све мање ученика жели да се школује за неко од занимања из грађевинске струке. Тако је у јуну уписан само један водоинсталатер у Србији, а слична је ситуација и са столарима, зидарима, аутомеханичарима...

- За многе родитеље је срамота да им деца науче неки грађевински занат. Већина мајстора је старости од 45 до 50 година, па неће имати ко да их наследи - објашњава Радовановићева. - Тако се као зидари, армирачи, водоинсталатери појављују приучени мајстори. Међутим, постоји и друга страна медаље.

- Иако је интересовање ђака за упис у нашу школу мало, сваке године нам долазе дипломци са факултета који хоће да се преквалификују, јер са факултетском дипломом не могу да нађу посао. После тога одлазе у иностранство - каже директорка Радовановић.

Директорка се нада да ће број ученика који ће добијати стипендије од градских комуналних предузећа бити све већи.

Извор: Новости