Како легализовати стан у згради старој око 30 година? Инвеститор је била државна фирма, а извођач радова је у стечају. Недостају и употребна и грађевинска дозвола, а и инвеститор и извођач тврде да је документација нестала (изгорела у пожару). Шта је потребно да урадим и колико ће то да ме кошта? Да ли је потребно да се претходно укњижи цела зграда и шта ако су остали станари су незаинтересовани?

Ако је раније поднет захтев за легализацију и документација, по тада важећем закону, плаћа се само такса, и то до 100 квадрата – 5.000 динара, до 200 квадрата – 15.000, до 300 квадрата – 20.000, а више до 300 квадрата кошта 50.000 динара.

Ако нису поднети захтев за легализацију и документација, зграда ће бити пописана и биће донето решење о рушењу, што ће, у ситуацији кад инвеститор није познат или није доступан, дати могућност да се озакони сваки стан у згради.

Ако није поднет захтев за легализацију потребан је и Извештај о затеченом стању објекта, доказ о праву својине и плаћена такса у наведеним износима.

Ако зграда има грађевинску, а нема употребну дозволу да ли зграда са припадајућим становима може да се упише  у катастар према овом закону?

Ако зграда има издату грађевинску дозволу од које није одступљено, онда се на такав објекат не примењује овај закон, већ се употребна дозвола прибавља у редовном поступку.

Имам стан на последњем спрату у надоградњи, грађевинска дозвола постоји само за ненадзидани део зграде, али не и употребна дозвола. Како да озаконим свој стан и како зграда да се упише у катастар? 

За надзидани део, који представља одступање од издате грађевинске дозволе, примењује се Закон о озакоњењу објеката. Међутим, претходно је потребно поднети захтев за добијање употребне дозволе за неспорни део зграде.

Ако зграда има само привремену грађевинску дозволу, који закон се примењује приликом укњижења? Закон о планирању и изградњи или Закон о озакоњењу? 

На зграде за које су издате привремене грађевинске дозволе не примењује се Закон о озакоњењу, већ се употребна дозвола издаје у складу са Законом о планирању и изградњи.

Да ли морам сам да пријавим нелегалну кућу или да сачекам да је попише инспекција. Који су рокови за евидентирање и издавање решења. Шта да радим када добијем решење? 

Зграду ће пописати инспекција, а поступак озакоњења се спроводи у складу са роковима из Закона о озакоњењу објеката. Нема потребе да грађанин сам подноси захтев за укњижбу, већ то ради без икаквих трошкова надлежни орган за озакоњење кад решење о озакоњењу постане правоснажно. Грађани ће од катастра добити само решење којим се уписује њихова некретнина.

Извор Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре

Колики су трошкови „легализације” за стан (кућу) до 100 квадрата. Шта је све потребно да прибавим и где подносим документацију у Београду?

Ако је већ поднет захтев за легализацију заједно са потребном документацијом, плаћа се само такса за озакоњење, која за стан или кућу до 100 квадрата износи 5.000 динара. Ако захтев није поднет, онда је потребно уз плаћање ове таксе прибавити и Извештај о затеченом стању и доказ о праву својине.

За Београд, послове озакоњења ће наставити да ради секретаријат надлежан за послове легализације кад је реч о централним градским општинама, док ће послове озакоњења за приградске општине радити саме општине.

Коме да се обратим за извештај о затеченом стању? 

Извештај о затеченом стању објекта сачињава одговорни пројектант или одговорни извођач радова, запослен у фирми или код предузетника.

Насловна страна формулара може се пронаћи на сајту Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре. Цена Извештаја о затеченом стању покрива излазак на терен тима инжењера (архитекта, геометар, електроинжењер и други) који својим потписом на документацији доказују да је објекат функционалан и безбедан за становање. 

Приликом изласка на терен, геометар израђује геодетски снимак, архитекта потврђује да објекат није склон рушењу или нема озбиљних недостатака у изградњи, електроинжењер проверава исправност инсталација (уколико прикључак за струју није легалан), проверавају се инсталације за водовод и грејање... Такође, уколико није извађен власнички лист, по договору, и тај део посла може да обави пројектни биро.

Да ли постоје лиценциране фирме и где да пронађем те информације? 

Грађанима се препоручује да на неколико места провере колико ће их коштати израда овог документа.

У сарадњи са Привредном комором Србије, Министарство ће затражити од пројектантских кућа и предузетника да се укључе у процес озакоњења тако што ће омогућити што повољније цене за издавање овог извештаја. Уколико се постигне договор, на сајту Министарства биће објављене адресе пројектних бироа који су спремни да по повољним ценама издају извештај о затеченом стању.

Да ли ми је потребна сагласност комшије са суседне парцеле да би озаконио своју кућу? 

Није потребна сагласност.

Шта је валидан доказ власништва за кућу или стан?

Да би озаконио своју кућу или стан, власник треба да достави доказ о одговарајућем праву на грађевинском земљишту или објекту, који су садржани у члану 10. Закона о озакоњењу објеката. 

То могу бити правоснажна судска пресуда, уговор о преносу права коришћења, односно куповини земљишта, уговор о куповини објекта, уговор о суинвестирању изградње здања, правоснажно решење о наслеђивању...

Који објекти, на којим местима, не могу бити озакоњени?  

Не могу бити озакоњени следећи објекти:

• објекти изграђени на клизиштима;
• куће и викендице подигнуте у првом степену заштите паркова природе;
• објекти изграђени у коритима река, око полетно-слетних писта...
• објекти који су изграђени од материјала који не гарантује сигурност (међу њима су и картонска насеља);
• грађани који имају правоснажно решење којим се одбија захтев за легализацију неће моћи да легализују објекте ни по овом закону;
• објекти чији степен завршености није у складу са законом;
• објекти који не испуњавају урбанистичке параметре у погледу намене и спратности објекта.

Извор: Политика