Изградња три хидроелектране на Дрини
ХИДРОЕЛЕКТРАНЕ на Дрини остају највећи енергетски задатак за заједничку сарадњу Србије и БиХ. Пројекат вредан 870 милиона евра за погон снаге 320 мегавата први је и највећи пословни циљ Мешовитог енергетског комитета, који је пре месец дана формиран између две земље. Поред искоришћења енергетије воде, Србија и Босна и Херцеговина спојиће се и далеководом Бајина Башта - Вишеград - Пљевља, који се ради заједно са Црном Гором.
Италији, која би требало да буде инвеститор у изградњи хидролектрана на средњој Дрини, у септембру је поново упућена нова иницијатива за реализацију пројеката, рекао је српски министар енергетике Александар Антић. На овај посао чека се већ четири године.
- Приоритет и Србије и Босне и Херцеговине је реализација заједничких енергетских пројеката - казао је Антић. - Морамо на организован начин да отворимо са Италијом питање будућности заједничког посла на средњој Дрини. Ту је и пројекат хидроелектрана на горњој Дрини "Бук Бијела" и хидроелектрана на доњој Дрини, који су посебно битни због заинтересованости чешких партнера да улажу у те пројекте, међу којима су ХЕ "Козлук" и ХЕ "Дрина" 1,2 и 3.
Пројекат "Средња Дрина" предвиђа изградњу три хидроелектране - Дубрава, Тегаре и Рогачица, а годишње би требало да произведу 1.200 гигават-сати струје. Италија би према плану имала 51 одсто учешћа, Србија 12,25 одсто, а остатак БиХ. За хидроелектрану "Бук Бијела", који би требало да буде капацитета 150 мегавата и да доноси 400 гигавата струје годишње, потписан је Протокол између две земље.
На столу енергетских пројеката је и интерконекција између Бајине Баште у Србији, Пљеваља у Црној Гори и Вишеграда у Босни и Херцеговини, за коју је урађена студија изводљивости протеклог лета. Српски део ће коштати око 48 милиона евра, а наша земља очекује да половину добије из фондова Европске уније.
