Блог

Актуелности

15 сеп 2015
Интервијуи

Интервју Мирослава Брковићa, председникa Привредне коморе грађевинске индустрије Србије за часопис „Пут плус“

 

 

САМО ЈАКЕ КОМОРЕ МОГУ БИТИ ГАРАНТ ЗАШТИТЕ ИНТЕРЕСА ПРЕДУЗЕЋА, ИНВЕСТИТОРА И РАДНИКА!

 

Од пре неку годину грађевинари и они који се баве грађевинском индустријом имају свој еснаф, поново. Грађевинска комора је настала из потребе да се на прави начин артикулишу аутентични пословни интереси грађевинске привреде, како би се она организовано и системски могла залагати за њихово остваривање. О свему томе, за ово издање алманаха „ПУТ плус“ разговарали смо са првим човеком овог еснафског удружења, Мирославом Брковићем.

 

ПУТ плус: Можете ли да ближе објасните који су то конкретни разлози били за покретање овог удружења, сада, а не раније?

Мирослав Брковић: Природна потреба да се у области привређивања разговара, а пословне информације и искуства размењују са онима који се баве истим или сродним делатностима, одавно се реализовала кроз разне видове еснафског организовања.

Између два светска рата у Краљевини Југославији постојале су тзв. струковне коморе које су окупљале предузећа из одређених привредних грана. После Другог светског рата такав систем је обновљен, и све до 1961-62. године деловала је Савезна грађевинска комора. Након тог периода грађевинарство је утопљено у јединствену Привредну комору.

Идеја о коморском организовању грађевинара је била присутна више деценија, али је експлицитно формулисана тек 2004. године на Другој конференцији грађевинара, на којој је донет закључак да се формира Грађевинска комора Србије. Реализација ове идеје могла се остварити тек 2013. године када су створене законске претпоставке за то. Тада је у званичан регистар АПР уписана Привредна комора грађевинске индустрије Србије - скраћено Грађевинска комора, као и неке друге струковне коморе (шпедитерска, енергетска итд).

Основни циљеви деловања и рада коморе су пословно повезивање чланица коморе, усклађивање њихових интереса у земљи и иностранству, обједињени заједнички наступ у име и за рачун чланица према државним органима, затим, пружање и организовање стручне помоћи својим чланицама ради побољшања и унапређења њиховог пословања, унапређење предузетништва, јачање и заступање интереса, права и угледа својих чланица и градитељске струке у целини...

ПУТ плус: Како бисте оценили садашње стање у области нискоградње у Србији, посебно у сегменту који се односи на путну и железничку привреду? С чиме Србија заправо располаже у датим областима не само у делу извођача, већ и у делу који се тиче индустрије грађевинских материјала и пратећих делатности за дате привредне целине? Осим, дакле, технолошко-техничке основе, каква нам је кадровска опремљеност?

Мирослав Брковић: Као и свака грана индустрије у нашој земљи, тако и грађевинска делатност захтева посвећеност у смислу прецизне анализе и оцене тренутног стања, дефинисање циљева и доношење мера, како краткорочних, тако и средње и дугорочних, у циљу унапређења пословања, подизања нивоа квалитета услуге и запошљавања. Сведоци смо реализације великих инфраструктурних пројеката који су плод међудржавних споразума, који са једне стране доносе капитал и чији је циљ регионално повезивање, са друге стране доноси ангажовање домаће грађевинске индустрије. Од када је почео распад СФРЈ, наша велика предузећа, попут Енергопројекта, Комграпа, Напреда, Ратка Митровића, итд. нестајала су, како са нашег, тако и са иностраних тржишта, што је неминовно условило пад промета истих, па и нестанак неких, мање посла за произвођаче грађевинских материјала, одлазак стручних људи у иностранство итд. То неминовно, после низа година, значи губитак референци, могућности давања гаранција за нове послове услед недостатка финансијских средстава, немогућност обнављања механизације и низ других проблема. Недостатак улагања у одржавање додатно компликује ситуацију у погледу стања постојеће путне мреже, тако да предстојећи период, поред изградње постојећих путних и железничких коридора, треба посветити припреми за квалитетно редовно одржавање истих као и одржавање постојеће мреже државних и локалних путева. Ангажовање удружених домаћих компанија на овим пословима је кључно за развој индустрије, доношење закона и мера, као и рад на оспособљавању кадрова и повратак постојећих, проверених, из страних компанија, који су некад били носиоци у домаћим предузећима, може гарантовати прави развојни пут.

Неколицина наших великих предузећа могу бити носиоци великих инфраструктурних пројеката, заједно са државним Институтима, док са друге стране треба омогућити припрему осталих компанија специјализованих за редовно одржавање путне и железничке инфраструктуре за ефикасан рад. Потребно је да држава створи предуслове и обезбеди добијање гаранција и равноправан третман домаћим предузећима, било да се пројекти финансирају из иностраних кредита и аранжмана, или домаћих средстава. Потребно је донети техничке услове за све врсте радова над одржавањем локалних путева, низа прописа и подзаконских аката, пружити подршку Институтима за стручна и научна истраживања у циљу ефикаснијег процеса израде пројектне документације, контроле квалитета, технологије изградње и ангажовања домаћих ресурса, материјала који се користе фази изградње и процесу одржавања у фази експлоатације.

ПУТ плус: Када се говори о наступима домаћих фирми на тржиштима, да ли је и колико домаћа оператива и грађевинска индустрија довољно заштићена? Шта у том смислу ради Ваш еснаф?

Мирослав Брковић: Када анализирамо проценат учешћа наших компанија, као носилаца послова на великим инфраструктурним пројектима, долазимо до одговора који не обећава просперитет и развој саме индустрије, па логично и развоја државе. Треба обезбедити равноправан третман и положај на конкурсима за пројекте који се финансирају из средстава међународних кредита, као и помоћ државе у виду повољних финансијских програма за модернизацију технолошког процеса производње индустријских производа и материјала, обнављање застареле механизације, као и улагање у људске ресурсе. Пре свега, способни стручни људи у функцији модерног менаџерског приступа у решавању комплексних проблема, успостављању система у функцији повећања продуктивности и израда плана са јасним програмом стручног оспособљавања радника недостајућих занатских профила, који су потребни како за домаће, тако и страна тржишта, је од изузетног значаја. Потребно је да се све релеватне институције мобилишу и сагласе око ових циљева и њихове реализације. Управо је то оно чиме се бави наша комора у овом периоду.

ПУТ плус: Када упоређујете овај део домаће нискоградње са стањем и потенцијалима, као и законском уређеношћу у суседним, еx-Уu земљама, шта би била Ваша анализа? Да ли се и даље може говорити о комплементарности ових привреда и тржишта, која је у једном тренутку поновног зближавања истицана као предност? Има ли простора за заједничке наступе на другим тржиштима и шта се у том погледу ради и од стране Вашег еснафског удружења?

Мирослав Брковић: С обзиром да је од разилажења бивших република СФРЈ прошло више од 2 деценије, и да су све привреде претрпеле мање или веће штете које су резултат смањеног тржишта, т.ј. неконкурентности у овом домену са развијеним земљама ван региона које нису имале, у најмању руку стагнацију у привредном развоју, тешко је рећи да су наша тржишта компатибилна. То може бити предност под условом да се међудржавним споразумима та питања заједнички регулишу, тамо где се интереси подударају. На пример, уколико наша предузећа са ових простора, не могу појединачно да конкуришу за послове на реализацији великих пројеката на иностраним тржиштима на којима смо некад били и те како присутни, а уколико се такви пројекти финансирају из релевантих међународних финансијских институција, тада би заједнички интерес био да се удруженим капацитетима уз подршку матичних држава тих предузећа обезбеди учешће у таквим пројектима. Предуслов за то је иницијатива институција држава у региону и сматрамо да наша Влада већ предузима кораке на регионалном повезивању. Наша комора интензивно ради на дефиницији предуслова који морају да се испуне и на том путу пружамо подршку конкретним деловањем.

ПУТ плус: Вратимо се домаћем терену и посебно активностима Коморе којом председавате. Шта су Ваши садашњи пројекти и активности, а у смислу побољшања актуелног стања и положаја домаће нискоградње и поготово оних фирми које покривају путарски и железнички привредни сегмент? Да ли Вам је и у ком обиму држава саговорник, партнер? С друге стране, каква вам је сарадња и у ком обиму са иностраним институцијама и сличним националним удружењима из других, на пример суседних земаља? Која би то искуства, знања и пракса добро дошла и нама?

Мирослав Брковић: Грађевинска комора постоји и делује непуних годину и по дана. За то време остварени су основни задаци формално-правног конституисања коморе, њена промоција у привреди и друштву уопште, започета сарадња и позиционирање Коморе у односу на друге коморе и државне органе и институције, и укључивање Коморе у законодавне активности како би у регулативе били укључени знање, искуства и стварне потребе грађевинске привреде.

Један од тенутно најважнијих пројеката и активности јесте укључивање наше Коморе у прокламовану политику државе на подршци и јачању домаће грађевинске привреде уопште, а тиме наравно и нискоградње, што вас посебно интересује. У том смислу, у пуној сарадњи Грађевинске коморе са Привредном комором Србије и Инжењерском комором Србије, сачињен је конкретан предлог мера за опоравак српског грађевинарства, који обухвата најнеопходније неодложне мере које би требало предузети као први значајан корак у жељеном правцу, и исти је стављен на располагање нашем надлежном министарству.

Ми смо своје капацитете усмерили ка овом процесу, паралелно са њим радимо и на регионалном повезивању са релевантним институцијама. Треба анализирати каква су искуства суседних земаља које су прошле процес транзиције, нпр. моделе концесија изградње аутопутева и друго. Ми немамо средстава да самостално финансирамо изградњу великих инфраструктурних пројеката нити имамо могућности за нова кредитна задуживања, тако да се овакви модели свакако требају узети у обзир. Са друге стране, само јаке Коморе могу бити гарант заштите интереса како домаћих предузећа, тако и инвеститора, али и радника.

ПУТ плус: У погледу даљег развоја домаће оперативе и индустрије у сектору нискоградње и путарске и железничке привреде, каква су Ваша очекивања, предвиђања, посматрано са становишта српског тржишта, али и региона? Куда иде путарска и железничка нискоградња и пратећа индустрија и делатности?

Мирослав Брковић: Уколико се државне институције мотивишу да се темељно, али брзо приступи решавању ових проблема о којима смо причали, а ми имамо обећања и индиције да се на томе ради, ми смо оптимисти да имамо добру перспективу за опоравак, и развој, а самим тим и повећање у учешчу грађевинске индустрије у брудо друштвеном производу, који јесте гарант свеукупног друштвеног, економског и сваког другог развоја наше земље, и што је можда најважније, смањењу броја незапослених.

Више из ове категорије

О блогу

Donec volutpat nibh sit amet libero ornare non laoreet arcu luctus. Donec id arcu quis mauris euismod placerat sit amet ut metus. Sed imperdiet fringilla sem eget euismod. P

Привредна комора Грађевинске индустрије Србије

   Булевар Пеке Дапчевића бб
        (Кумодрашка 257)
       11000 Београд, Србија

   +381 (11) 2472 819

   komora@gradjevinskakomora.rs

×

Привредна Комора Грађевинске Индустрије Србије као институција која се бави сталним промовисањем потенцијала  и артикулацијом аутентичних интереса Грађевинске привреде Србије, формира базу података привредних друштава чија је претежна делатност везана  за реализацији грађевинских пројеката и с тим у вези упућује:

 

 Ј А В Н И  П О З И В

 

свим привредним друштвима, извођачима грађевинских, занатско - завршних, инсталатерских,  радова везаних за опремање објеката као и произвођаче грађевинских материјала, која су заинтересована за заједнички наступ на домаћем и ИНО тржишту, да своје податке доставе ПКГИС и то:

 

  • назив и адресу привредног друштва

  • матични број,

  • ПИБ,

  • делатност,

  • власничку  структуру,

  • број и структуру запослених,

  • референц  листу,

  • листу опреме,

  • e-пошту и контакт телефон.

 

Тражене податке доставити на адресу:

Привредна комора грађевинске индустрије Србије,
Кумодрашка 257, 11 000 Београд

или на е-пошту: komora@gradjevinskakomora.rs