Блог

Актуелности

26 апр 2017
Вести

За трећину више радника на црно

За трећину више непријављених радника ангажовано је у српском фирмама у прва три месеца 2017. године у односу на исти период лане, док је њихов број неколико пута већи него што су их инспектори пребројали пре две године. Подаци говоре да, и поред великих акција надлежних, газде у нашој земљи и даље практикују нелегалан рад, без поштовања основних права радника. О томе сведочи и све већи број надзора. Статистика Инспектората за рад показује да су они од почетка године имали укупно 12.419 инспекцијских надзора, и тада су затекли 6.307 особа на фактичком раду, што је за 32 одсто више него у прва три месеца 2016. године, када их је било 4.793 у раду на црно, док их је у 2015. било свега 2.034.

Највећи број нелегалних радника инспекција рада затиче у великим градовима - Београду, Новом Саду, Нишу, Крагујевцу, у којима је највећа привредна активност и највише оних који се баве трговином, услугама смештаја и исхране, односно где се изводе грађевински радови на изградњи великих објеката - каже Бојан Јоцић, директор Инспектората за рад.

Примера ради, приликом дводневних појачаних инспекцијских надзора које су инспектори рада у марту 2017. године имали на 373 градилишта у Србији, затечено је 612 радника са којима послодавци нису закључили уговоре о раду. Најекстремнији примери рада у сивој зони приликом наведених контрола утврђени су у Владичином Хану, где је код једног послодавца све 16 радника било без папира, а затим у Београду, на Врачару, где су сви затечени, њих 12, били непријављени. Код 4 нишка послодавца укупно 34 радника није имало папире. На црно су радили и сви затечени радници код два послодавца у Новој Пазови: код једног 11, а код другог осморо људи.

Наш саговорник наглашава да је приликом надзора код 760 послодаваца током марта у грађевинарству, трговини, угоститељству, услугама, производњи хлеба, пецива и колача, одржавању и поправци моторних возила, од 2.202 радника готово трећина радила на црно, док је скоро половина послодаваца запошљавала без папира.

Најдрастичнији примери утврђени су у Шапцу, где је код једног послодавца од 17 затечених радника чак њих 16 радило на црно, затим у Чоки, где је од 15 запослених само један имао папире, па у Новом Пазару, где је од 15 радника 13 радило нелегално - каже Јоцић. - У Београду је 1 послодавац од 10 запослених пријављено само 1. Слично је било и у Сомбору, Сјеници, Инђији, Крагујевцу ...

Јоцић објашњава да је уочено да поједини послодавци код којих су инспектори рада проналазили нелегалне раднике, после извесног времена од надзора поново ангажују људе да раде на црно, а понеки су чак и одјављивао запослене са евиденције Фонда ПИО и поново их запошљавали нелегално. Ипак, дешавало се да су после надзора послодавци потписали уговоре са 5.868 нових радника који су претходно радили на црно, односно са 57 одсто више него прошле године. - Два пута током 2016. године, у јулу и септембру, имали смо ванредне контроле у таквим фирмама - каже Јоцић. - У поновљеним надзорима било је 83 одсто мање особа у сивој зони него раније.

 

Извор Новости 

Више из ове категорије

О блогу

Donec volutpat nibh sit amet libero ornare non laoreet arcu luctus. Donec id arcu quis mauris euismod placerat sit amet ut metus. Sed imperdiet fringilla sem eget euismod. P

Привредна комора Грађевинске индустрије Србије

   Булевар Пеке Дапчевића бб
        (Кумодрашка 257)
       11000 Београд, Србија

   +381 (11) 2472 819

   komora@gradjevinskakomora.rs

×

Привредна Комора Грађевинске Индустрије Србије као институција која се бави сталним промовисањем потенцијала  и артикулацијом аутентичних интереса Грађевинске привреде Србије, формира базу података привредних друштава чија је претежна делатност везана  за реализацији грађевинских пројеката и с тим у вези упућује:

 

 Ј А В Н И  П О З И В

 

свим привредним друштвима, извођачима грађевинских, занатско - завршних, инсталатерских,  радова везаних за опремање објеката као и произвођаче грађевинских материјала, која су заинтересована за заједнички наступ на домаћем и ИНО тржишту, да своје податке доставе ПКГИС и то:

 

  • назив и адресу привредног друштва

  • матични број,

  • ПИБ,

  • делатност,

  • власничку  структуру,

  • број и структуру запослених,

  • референц  листу,

  • листу опреме,

  • e-пошту и контакт телефон.

 

Тражене податке доставити на адресу:

Привредна комора грађевинске индустрије Србије,
Кумодрашка 257, 11 000 Београд

или на е-пошту: komora@gradjevinskakomora.rs

×

Energoprojekt Sunnyville

 U neposrednoj blizini grada, a dovoljno daleko od buke i dinamičnog saobraćaja, blizu Dunava, sa božanstvenim pogledom na reku, nalazi se naselje Energoprojekt Sunnyville. Energoprojekt Sunnyville je moderan, urbani kompleks namenjen svima koji žele mirno mesto za život i zdravije okruženje. Sa ukupno 215 stanova, lokalima i podzemnim garažama, kompleks je izgrađen po najvišim urbanističkim i arhitektonskim standardima. Nalazi na 1,5 km od Ada Huje i 6 km od centra grada, dok je od Big Shopping Centar udaljen svega 2 km. U okviru kompleksa predviđeni su kafe-restorani, prodavnice i ostali uslužni sadržaji.

Konceptom zelene gradnje garantuje se dugotrajnost i visok standard življenja, koji podrazumeva malu potrošnju energije, funkcionalnost i fleksibilnost prostora i dobre uslove za život. Primenom kvalitetnih građevinskih materijala i sendvič fasadnih zidova sa kamenom vunom obezbeđena je izuzetna termička i zvučna izolacija čime je i postignut energetski razred B.

Objekti su male spratnosti, okruženi bogatim zelenilom, sa izuzetnim parternim uređenjem i komfornim prilazima garažama.

Moderna organizacija stanova daje mogućnost za savremena enterijerska rešenja. Svi stanovi su sa terasama dok stanovi u prizemlju imaju travnate bašte. Zastupljene su različite strukture stanova, od garsonjera do petosobnih stanova, u rasponu od 28 m2 do 170 m2.

Objekti sa kvalitetnim završnim obradama, opremljeni su savremenim instalacijama, telekomunikacionim i protivpožarnim sistemima.

Projekat je realizovala kompanija Energoprojekt čije ime je već 67 godina sinonim za kvalitet i pouzdanost.

Детаљније